FK Partizan [2013/14]
- markohn22
- World Class Manager
- Поруке: 7580
- Придружен: 30 Окт 2010, 12:09
- Место: Herceg Novi-Beograd
- Контакт:
- Status: Није на вези
pazi da ce da dovedu 4 igraca, nece vise ni jednog. Desni bek i zadnji vezni nam ne trebaju, sta ce ti u ovoj raspaloj ligi iko bolji od Aksenta koji ce valjda malo da se vrati u formu i malog Živkovića, kao i Đembe i Markovica. Ali nam zato trebaju štoper i pogotovo špic i ako Mutavi stvarno dozvoli da igramo polusezonu sa jednim ipo špicem (Kojića brojim kao pola mada nema snage ni za pola tekme) onda ne znam šta više reći...
И душа и тело, све је црно бело...
- Alexandar_81
- World Class Manager
- Поруке: 5167
- Придружен: 24 Окт 2010, 15:53
- Место: Leskovac
- Klub koji vodite: FK Partizan
- Formacija: 4-2-3-1 Wide
- Has thanked: 25 times
- Been thanked: 7 times
- Контакт:
- Status: Није на вези
markohn22, pa kad ode Aksent na leto da duva tornado po desnoj strani ? Gledao sam Zivkovica sad protiv Rada GLAVA ME BOLI! Sasa Markovic nije igrac to je PANJ ko i onaj sto ode u grcke cigane, on ne sutira loptu, ona se odbija od njega, Sta ce ti napadac imamo Grbica on ce da menja raspalog Kojica i Fofanu, Centalni odbrambeni moz i Radisa Ilic da se reaktivira bice bolji od Ostojica kiksare i Stankovica pogubljenog!
Nas spas je da ispadnemo iz lige i da dripci odu u 3 lepe pi... materine... pi... li ih usta skrbava, pi.... smrdljiva usrana, seme im se zatrelo ono lopovsko!
Nas spas je da ispadnemo iz lige i da dripci odu u 3 lepe pi... materine... pi... li ih usta skrbava, pi.... smrdljiva usrana, seme im se zatrelo ono lopovsko!
Последње учитавање од Alexandar_81 дана 02 Сеп 2013, 16:19, учитано 1 пут укупно.
▓█ P █ A █ R █ T █ I █ Z █ A █ N █▓▒
Nikad ne prestaj, podigni glavu kao nekad, kreni hrabro sad za crno-belu slavu!
Nikad ne prestaj, podigni glavu kao nekad, kreni hrabro sad za crno-belu slavu!
- zele
- SFM Hall Of Fame
- Поруке: 14189
- Придружен: 05 Нов 2011, 22:57
- Место: Лазарево
- Status: Није на вези
Mislim da je on na free, mogao bi da se vrati. 

Milo Lompar: "Taj argument ima više slojeva, od kojih je njegov najdublji sloj da je izuzetno glup."
Bajka o Barnetu
Bajka o Barnetu
- Alexandar_81
- World Class Manager
- Поруке: 5167
- Придружен: 24 Окт 2010, 15:53
- Место: Leskovac
- Klub koji vodite: FK Partizan
- Formacija: 4-2-3-1 Wide
- Has thanked: 25 times
- Been thanked: 7 times
- Контакт:
- Status: Није на вези
Sabotaža u Partizanu!? Đurić odbio da dovede Delibašića, zbog pritiska iz vlasti!
September 2, 2013
Andrija Delibašić danas je postigao dogovor oko povratka u Partizan, ali je rukovodstvo šampiona brže bolje sprečilo transfer! Zvanično objašnjenje koje nam je preneo naš provereni izvor je da znaju da ne smeju biti prvaci i zato namerno nece da troše novac!?
Zanimljiva je činjenica da su Albert Nađ i Dragan Đurić pred meč sa Tunom prodali ključne igrače, a da od pojačanja nije bilo ništa. Mnogo su se imena spominjala, ali na kraju sve se brzo zaboravilo.
Odlaskom Marka Šćepovica Partizan je ostvario zaradu od 18 miliona evra od transfera ovoga leta, a ulozio samo 200 hiljada evra u pojačanja!
Crvena Zvezda je ostvarila prihod od 7 000 000 evra, a uložili su čak 1 500 000 evra u pojačanja i pored duga od 50 miliona!
Usput Zvezda ima za 5 miliona skuplji tim po transfermarketu (24 000 000), Partizan košta ( 19 000 000) .
Ovo je samo mala komparacija onoga što se dogadja u poslovanju naša dva najveća kluba, pritom treba napomenuti da Milijaš, Ninković i Mrdja imaju godišnju platu koliko pola tima Partizana! Partizanovi klinci igraju za stipendijske ugovore od hiljadu evra plus bonus za gol i premije.
Dakle, gledano na plate igrača sto predstavlja najveci trosak za neki klub, Partizan je jednim transferom Mitrovića mogao da obezbedi godišnje plate igračima!? Pitanje je gde je otišao novac od prodaje Markovića ,Ivanova, Šćepovica, Mange i Davidova?
Autor - Goran Marković
E sad bih kao covek lepo zamolio odredjene ljude da vise nikada ne pomenu ime ovog smrada! Jer vise i necu da odgovaram za svoje postupke! PRODANE DUSE MOGU DA...
UPRAVA NAPOLJE!!!
Последње учитавање од Alexandar_81 дана 03 Сеп 2013, 00:20, учитано 1 пут укупно.
▓█ P █ A █ R █ T █ I █ Z █ A █ N █▓▒
Nikad ne prestaj, podigni glavu kao nekad, kreni hrabro sad za crno-belu slavu!
Nikad ne prestaj, podigni glavu kao nekad, kreni hrabro sad za crno-belu slavu!
- Keyser Söze
- World Class Manager
- Поруке: 3053
- Придружен: 29 Апр 2011, 18:46
- Место: Bogatic
- Status: Није на вези
- paske
- World Class Manager
- Поруке: 4230
- Придружен: 21 Феб 2011, 23:13
- Место: S.Mitrovica/Novi Sad
- Status: Није на вези
Код: Изаберите све
http://www.butasport.rs/2013/09/secanje-pre-28-godina-dragan-mance-je.html- Alexandar_81
- World Class Manager
- Поруке: 5167
- Придружен: 24 Окт 2010, 15:53
- Место: Leskovac
- Klub koji vodite: FK Partizan
- Formacija: 4-2-3-1 Wide
- Has thanked: 25 times
- Been thanked: 7 times
- Контакт:
- Status: Није на вези
Otiso si Dragane, ostala je tuga... UVEK CE TE VOLETI GROBARI SA JUGA!!!
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=JcXGJZ4e87U[/youtube]
SLAVA TI MAJSTORE!!!
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=JcXGJZ4e87U[/youtube]
SLAVA TI MAJSTORE!!!
▓█ P █ A █ R █ T █ I █ Z █ A █ N █▓▒
Nikad ne prestaj, podigni glavu kao nekad, kreni hrabro sad za crno-belu slavu!
Nikad ne prestaj, podigni glavu kao nekad, kreni hrabro sad za crno-belu slavu!
- markohn22
- World Class Manager
- Поруке: 7580
- Придружен: 30 Окт 2010, 12:09
- Место: Herceg Novi-Beograd
- Контакт:
- Status: Није на вези
nađoh ovaj tekst na nekoj grupi na fb, samo što ne zaplakah...
"На прву утакмицу самостално сам отишао у летњој паузи 1974. године, била је то
припремна утакмица са Стандардом из Лијежа, 3:0 за нас. Имам и карту, као и гомиле
карата, годишњих пропусница и цео један албум са сликама и извештајима од 1976.
год. и освојене титуле (моје прве, о среће тадашње непоновљиве) у фудбалу и
кошарци, па све до извештаја са сахране мог спортског идола Драгана Манцеа. Тада
сам затворио албум и никада га нисам отворио, док мој син није напунио 10 година. Данас, са његових 19 бих "убио за њега", а ето и кроз ту причу о нашим успесима кроз
слике и новинске исечке, момак који се родио седам година после његове погибије
сматра Манцеа својим идолом. Био је септембарски дан сличан данашњем. Време
друго у односу на данашњу омладину. На телевизији само два програма, трећи у
повоју, радио станице Београд 202 и Студио Б. На том Студију Б на сваких сат времена
емитовале су се вести. Они су први јавили. Кажу изгледа излетело дете, циганче, из околних уџерица. Кажу, никада није закаснио на тренинг. Кажу, имао је озбиљну везу,
спортискиња, спремала се свадба. Кажу, само је претио тадашњој управи (нашој
вечитој рак рани) са Динамом, јер су отезали са новим уговором, а не би никада
отишао, ни за какве паре. Кажу частио је све редом навијаче на сваким припремама
на Тари. Кажу... А шта ја кажем... Ћутим, седим сам у соби и плачем. Суза сузу стиже. Слушам те што их интервјуишу и
све то што кажу за њега. Али их не чујем. Чујем само хук са трибина. Чујем комшије
који арлаучу кад је дао гол КПР-у у Лондону. Чујем себе како из свег гласа, колико ме
грло носи певам ДРАГАААН МАНЦЕ, ДРАГАААН МАНЦЕ, уз оно наше препознатљиво
љуљање лево - десно. Чујем покојног Владанка Стојаковића како, док преноси
утакмице понавља да Партизан од Јусуфија није имао оваквог борца. Чујем оца кад уђе у собу: "Побогу сине престани више, то је живот, шта да се ради, полудећеш ту
сам", чујем мајку која тули у кухињи: "И мене сте расплакали, иди дете у бестрага, а
кад се сетим колико сте због његових голова скакали по кући". Чујем телефон. Фиксни
наравно, тада није постојало ни 10% садашње технике. Стојке, мој комшија и брат са
Југа, девојка, брат један, други, другови цигани, друг из војске Задранин, торцидаш... И
свима исти одговор: "Не може ти сад он сине да прича, ено га у соби, држи оне слике и само плаче, к'о не дај Боже да сам ја умрла.." Пала је ноћ, онда више ништа нисам чуо.
Али сам почео да видим. Видим онај први гол за Партизан против Звезде у рупи на
тадашњем мислим "Београдском турниру" или тако некако. Прва утакмица, па цигани,
па рупа, па гол, па победа од 3:0 и освојен турнир. Па јел могао да буде нешто друго
него будућа легенда? Видим голове, ређају се као на траци. И титулу. И последњи гол
од недеље, тек је почео да улази у форму после летње паузе. Видим године пре њега. Играчи, играчине. Голови циганима, усташама... И све стрелце како скачу један другом
у загрљај, трче према западу. Било је и оних који потрче према Југу, ал` до линије
шенсаестерца и скоче у ваздух са стиснутом песницом. Док није дошао он. Југ је био
дужи ка истоку, до тунела. И коп је био управо ту, уз исток, а навијање се водило
стајањем на зидићу изнад последњег улаза на Југу ка истоку. (тај је улаз сада на
источној страни). И са њиме је почело, трк према Југу, бацање на колена, руке високо у ваздуху, све до корнер заставице. А ми? Умирали смо у лепоти, били смо свесни да
настаје неко чудо, осећало се то у ваздуху, колико смо га само волели, јер се појавио
неко ко нам је најзад показао поштовање што живимо за клуб. КПР? То је неисцрпна тема свих Гробара старијих од 40 година. Шили смо заставу за ту
утакмицу (чувам је и данас smile ), нисмо могли да дочекамо да почне. Ал` само због
њега. Он је дао најлепши гол у историји Партизана у Лондону. Али у каквом тренутку.
Када смо били зрели за страшан суд на терену пренуо је цео тим, без обзира на пораз.
Давао је потом данима ритам наде целој Гробарској фамилији, и на крају, 55.000 људи,
никад (да ја памтим) пунији ЈНА, после 2:6 у Лондону. Треба нам 4:0, а на стадиону нема где игла да падне, али дословце. Навијање као у трансу, али сви који су дошли,
нису заборавили да је он креирао атмосферу победе. И ко даје гол? И ко игра као да
му је задње у животу, јури од једне до друге аут линије, пресинг на голмана, као два
срца да има. И ко љуби њиховог голмана кад је направио пенал!? Па кад сте то у
животу чули? Ко скаче "груди на груди" са Жилетом када улази у другом
полувремену да га ослободи притиска и мотивише, само што је из војске стигао, Жиле запечаћује голом пролаз даље, ко слави са Гробарима на крају као да је део њих, као
никад нико пре њега... Е тако се улази у легенду... Таман да није искомлексирао ове из
рупе за све те године, таман да није ни један гол дао, таман да се никад на колена није
бацио... то вече и ти дани су били довољни да тај стадион не памти већу љубав
између једног играча и навијача. Никад пре и никад после, уз сво поштовање свих
наших играчких легенди. О сахрани нећу, нећу да буде овај данашњи дан још тужнији. О томе како сам ударио "пеглицом" у зид кад сам се паркирао код Вука сав
изгубљен, јер већ даље од људи се није могло. О целом југу и о целом истоку и о
целом западу испред капела на Новом гробљу. О прво потмулој, а затим најгласнијој
песми која се тамо икада чула из десетине хиљада уплаканих грла. О врисци када су га
изнели саиграчи из капеле. О поштовању звездаша. О месецима свакодневног свежег
цвећа на гробу. О насловној страни циганског Темпа после сахране: "Плакао је и Бора семенкар". О оном очају 50.000 људи следеће недеље на ЈНА против Приштине. О
ђубради шиптарској, који су играли као да им од те текме живот зависи. О голу Љубе
Радановића у 89-ом минуту и трку и бацању на колена ка западу и породици Манце. О
сузама, о неутешним сузама. О хуку после тог гола ДРАГАААН МАНЦЕЕ, а онда из свих
грла ПАРТИЗАН, ПАРТИЗАН.. Ето тако је још тада свима било јасно, Драган Манце и
Партизан биће једно док је света и века. И живеће у нама, а легенда о њему преносиће се са колена на колено. Прошао сам небројено пута поред табле испод моста на ауто-путу за Нови Сад. Када
прилазим, гасим музику, прође мало, опет је пустим, то је тако мало што могу да
урадим да му кажем "ХВАЛА" за све. Тако је већ 28 година. Ишли смо на славу код
ујака у Нови Сад у децембру. Вози син, тек је добио дозволу, прва вожња ван града.
Приближавамо се табли испод моста, гасим музику..." ...и кад срце једном стане, знај, на небу верно Ти је...
"На прву утакмицу самостално сам отишао у летњој паузи 1974. године, била је то
припремна утакмица са Стандардом из Лијежа, 3:0 за нас. Имам и карту, као и гомиле
карата, годишњих пропусница и цео један албум са сликама и извештајима од 1976.
год. и освојене титуле (моје прве, о среће тадашње непоновљиве) у фудбалу и
кошарци, па све до извештаја са сахране мог спортског идола Драгана Манцеа. Тада
сам затворио албум и никада га нисам отворио, док мој син није напунио 10 година. Данас, са његових 19 бих "убио за њега", а ето и кроз ту причу о нашим успесима кроз
слике и новинске исечке, момак који се родио седам година после његове погибије
сматра Манцеа својим идолом. Био је септембарски дан сличан данашњем. Време
друго у односу на данашњу омладину. На телевизији само два програма, трећи у
повоју, радио станице Београд 202 и Студио Б. На том Студију Б на сваких сат времена
емитовале су се вести. Они су први јавили. Кажу изгледа излетело дете, циганче, из околних уџерица. Кажу, никада није закаснио на тренинг. Кажу, имао је озбиљну везу,
спортискиња, спремала се свадба. Кажу, само је претио тадашњој управи (нашој
вечитој рак рани) са Динамом, јер су отезали са новим уговором, а не би никада
отишао, ни за какве паре. Кажу частио је све редом навијаче на сваким припремама
на Тари. Кажу... А шта ја кажем... Ћутим, седим сам у соби и плачем. Суза сузу стиже. Слушам те што их интервјуишу и
све то што кажу за њега. Али их не чујем. Чујем само хук са трибина. Чујем комшије
који арлаучу кад је дао гол КПР-у у Лондону. Чујем себе како из свег гласа, колико ме
грло носи певам ДРАГАААН МАНЦЕ, ДРАГАААН МАНЦЕ, уз оно наше препознатљиво
љуљање лево - десно. Чујем покојног Владанка Стојаковића како, док преноси
утакмице понавља да Партизан од Јусуфија није имао оваквог борца. Чујем оца кад уђе у собу: "Побогу сине престани више, то је живот, шта да се ради, полудећеш ту
сам", чујем мајку која тули у кухињи: "И мене сте расплакали, иди дете у бестрага, а
кад се сетим колико сте због његових голова скакали по кући". Чујем телефон. Фиксни
наравно, тада није постојало ни 10% садашње технике. Стојке, мој комшија и брат са
Југа, девојка, брат један, други, другови цигани, друг из војске Задранин, торцидаш... И
свима исти одговор: "Не може ти сад он сине да прича, ено га у соби, држи оне слике и само плаче, к'о не дај Боже да сам ја умрла.." Пала је ноћ, онда више ништа нисам чуо.
Али сам почео да видим. Видим онај први гол за Партизан против Звезде у рупи на
тадашњем мислим "Београдском турниру" или тако некако. Прва утакмица, па цигани,
па рупа, па гол, па победа од 3:0 и освојен турнир. Па јел могао да буде нешто друго
него будућа легенда? Видим голове, ређају се као на траци. И титулу. И последњи гол
од недеље, тек је почео да улази у форму после летње паузе. Видим године пре њега. Играчи, играчине. Голови циганима, усташама... И све стрелце како скачу један другом
у загрљај, трче према западу. Било је и оних који потрче према Југу, ал` до линије
шенсаестерца и скоче у ваздух са стиснутом песницом. Док није дошао он. Југ је био
дужи ка истоку, до тунела. И коп је био управо ту, уз исток, а навијање се водило
стајањем на зидићу изнад последњег улаза на Југу ка истоку. (тај је улаз сада на
источној страни). И са њиме је почело, трк према Југу, бацање на колена, руке високо у ваздуху, све до корнер заставице. А ми? Умирали смо у лепоти, били смо свесни да
настаје неко чудо, осећало се то у ваздуху, колико смо га само волели, јер се појавио
неко ко нам је најзад показао поштовање што живимо за клуб. КПР? То је неисцрпна тема свих Гробара старијих од 40 година. Шили смо заставу за ту
утакмицу (чувам је и данас smile ), нисмо могли да дочекамо да почне. Ал` само због
њега. Он је дао најлепши гол у историји Партизана у Лондону. Али у каквом тренутку.
Када смо били зрели за страшан суд на терену пренуо је цео тим, без обзира на пораз.
Давао је потом данима ритам наде целој Гробарској фамилији, и на крају, 55.000 људи,
никад (да ја памтим) пунији ЈНА, после 2:6 у Лондону. Треба нам 4:0, а на стадиону нема где игла да падне, али дословце. Навијање као у трансу, али сви који су дошли,
нису заборавили да је он креирао атмосферу победе. И ко даје гол? И ко игра као да
му је задње у животу, јури од једне до друге аут линије, пресинг на голмана, као два
срца да има. И ко љуби њиховог голмана кад је направио пенал!? Па кад сте то у
животу чули? Ко скаче "груди на груди" са Жилетом када улази у другом
полувремену да га ослободи притиска и мотивише, само што је из војске стигао, Жиле запечаћује голом пролаз даље, ко слави са Гробарима на крају као да је део њих, као
никад нико пре њега... Е тако се улази у легенду... Таман да није искомлексирао ове из
рупе за све те године, таман да није ни један гол дао, таман да се никад на колена није
бацио... то вече и ти дани су били довољни да тај стадион не памти већу љубав
између једног играча и навијача. Никад пре и никад после, уз сво поштовање свих
наших играчких легенди. О сахрани нећу, нећу да буде овај данашњи дан још тужнији. О томе како сам ударио "пеглицом" у зид кад сам се паркирао код Вука сав
изгубљен, јер већ даље од људи се није могло. О целом југу и о целом истоку и о
целом западу испред капела на Новом гробљу. О прво потмулој, а затим најгласнијој
песми која се тамо икада чула из десетине хиљада уплаканих грла. О врисци када су га
изнели саиграчи из капеле. О поштовању звездаша. О месецима свакодневног свежег
цвећа на гробу. О насловној страни циганског Темпа после сахране: "Плакао је и Бора семенкар". О оном очају 50.000 људи следеће недеље на ЈНА против Приштине. О
ђубради шиптарској, који су играли као да им од те текме живот зависи. О голу Љубе
Радановића у 89-ом минуту и трку и бацању на колена ка западу и породици Манце. О
сузама, о неутешним сузама. О хуку после тог гола ДРАГАААН МАНЦЕЕ, а онда из свих
грла ПАРТИЗАН, ПАРТИЗАН.. Ето тако је још тада свима било јасно, Драган Манце и
Партизан биће једно док је света и века. И живеће у нама, а легенда о њему преносиће се са колена на колено. Прошао сам небројено пута поред табле испод моста на ауто-путу за Нови Сад. Када
прилазим, гасим музику, прође мало, опет је пустим, то је тако мало што могу да
урадим да му кажем "ХВАЛА" за све. Тако је већ 28 година. Ишли смо на славу код
ујака у Нови Сад у децембру. Вози син, тек је добио дозволу, прва вожња ван града.
Приближавамо се табли испод моста, гасим музику..." ...и кад срце једном стане, знај, на небу верно Ти је...
И душа и тело, све је црно бело...
- Alexandar_81
- World Class Manager
- Поруке: 5167
- Придружен: 24 Окт 2010, 15:53
- Место: Leskovac
- Klub koji vodite: FK Partizan
- Formacija: 4-2-3-1 Wide
- Has thanked: 25 times
- Been thanked: 7 times
- Контакт:
- Status: Није на вези
Jbt-e ovaj Djuric nije normalan
Pa on sad kad je isteko prelazni rok prica kako ce da dovede visokokvalitetnog igraca! Ajde bre mars tamo indijancu crko dabogda i ti i taj tvoj Vicente (iz Brajtona) ko je gledao Englesku ligu zna kakav je to raspad igrac i kao sad ce da smiri strasti! Decko se pogubio nacisto 2 lopte ne moze da spoji!
MARSH IZ SVETINJE DJUBRE LOPOVSKO!
MARSH IZ SVETINJE DJUBRE LOPOVSKO!
Последње учитавање од Alexandar_81 дана 03 Сеп 2013, 22:18, учитано 2 пута укупно.
▓█ P █ A █ R █ T █ I █ Z █ A █ N █▓▒
Nikad ne prestaj, podigni glavu kao nekad, kreni hrabro sad za crno-belu slavu!
Nikad ne prestaj, podigni glavu kao nekad, kreni hrabro sad za crno-belu slavu!
- Keyser Söze
- World Class Manager
- Поруке: 3053
- Придружен: 29 Апр 2011, 18:46
- Место: Bogatic
- Status: Није на вези
- arseNal-serbia
- Manager
- Поруке: 1063
- Придружен: 15 Мај 2012, 17:51
- Место: Smederevo
- Status: Није на вези
- Keyser Söze
- World Class Manager
- Поруке: 3053
- Придружен: 29 Апр 2011, 18:46
- Место: Bogatic
- Status: Није на вези
- zele
- SFM Hall Of Fame
- Поруке: 14189
- Придружен: 05 Нов 2011, 22:57
- Место: Лазарево
- Status: Није на вези
kolaju priče da je za Šćepu dobijeno 3.5m, ali mi nije jasno kako Mitar vredi samo 5m. Pa gde je tu logika!?
Milo Lompar: "Taj argument ima više slojeva, od kojih je njegov najdublji sloj da je izuzetno glup."
Bajka o Barnetu
Bajka o Barnetu
- hostile_bg
- Manager
- Поруке: 2335
- Придружен: 20 Окт 2011, 21:46
- Место: Beograd
- Status: Није на вези
- Keyser Söze
- World Class Manager
- Поруке: 3053
- Придружен: 29 Апр 2011, 18:46
- Место: Bogatic
- Status: Није на вези


