FK Crvena zvezda [2013/14]
-
Dule93
- World Class Manager
- Поруке: 7064
- Придружен: 04 Нов 2010, 02:03
- Место: Jabucki Rit
- Klub koji vodite: Frankfurt
- Formacija: 3-5-2
- Mood:
- Has thanked: 1 time
- Status: Није на вези
Doktor za izgubljene duše
Šta bi bilo s Bajkovićem, Lazovićem, Mikićem (…) da Prosinečki nije došao na Marakanu? Koga bi to Zvezda mogla da pobedi sa 7:0 i da li bi Ventspils gledalo 40.000 ljudi u Ljutice Bogdana?
Statistika mu do četvrtka uveče i meča s Ventspilsom i nije bila baš neki saveznik, jer dosadašnje trenersko umetničko delo nije oplemenio trofejom, ali posle kanonade njegovih izabranika u sudaru s Letoncima Robert Prosinečki slobodno može da se posluži kultnom rečenicom iz filma Sećaš li se Doli Bel – "Svakoga dana u svakom pogledu sve više napredujem!".
Mladi hrvatski stručnjak zabranio je euforična razmišljanja posle noći prepune nostalgičnih razmišljanja, mada je komotno mogao da se šeta kao paun atletskom stazom najvećeg srpskog stadiona.
On se ipak odlučio da spontano aplaudira navijačima još za vreme utakmice, pokloni se njihovoj želji da energijom slome nedoraslog rivala, usput skromno skrivajući sopstvene zasluge zbog kojih se Crvena zvezda ponovo igra fudbala. Kao nekad...
Iako pomalo iritira njegovo ponekad tvrdoglavo insistiranje na jednom i samo jednom načinu igre, Prosinečki je posle Ventspilsa takvom filozofijom postao vlasnik četvrte najefikasnije evropske pobede u istoriji najtrofejnijeg srpskog kluba. Jeste da tim s obale Baltika ne može da predstavlja ozbiljan parametar vrednosti, kao što će predstavljati sledeći rival Ren, ali Veliki Žuti je utakmicu obeleženu vatrometom evrogolova i vanserijskih poteza završio s postavom koja u proseku ima 20,6 godina. Šestorica igrača imala su manje od 24 godine, što Robert Prosinečki može da smatra svojim trijumfom.
Žuta kosa mu se i danas, dve nedelje uoči meča s Renom, podigne kada mu neko pomene da nema dovoljan broj igrača na raspolaganju.
"A ko to kaže da nemam? Šta, ne može mali Filip Janković da mi igra u sredini ako zatreba? Ma važi što ne može", odmah replicira Prosinečki.
Upravo je Robi popularnog Fiću učinio drugim najmlađim debitantom u istoriji Crvene zvezde, pokazujući da je u trenucima velike napetosti spreman da razmišlja o dugoročnim ciljevima. Iako njegov tim nije završio posao u prvom meču, a Letonci se pokazali kao neko ko može da pomrsi račune, Prosinečki se setio da u svlačionici priđe Jankoviću i najavi mu da će možda imati krštenje pred punom Marakanom. Time je dobio još jednog igrača u rosteru i samo nastavio praksu koju je započeo onog dana kada je inaugurisan u šefa stručnog štaba. Nije se oslanjao na savete i mišljenje prijatelja, nego je prednost dao svom trenerskom intelektu, intuiciji i samo zbog toga proletos postao ozbiljan kandidat za titulu.
Čačanin Darko Lazović praktično je tihovao na Marakani, u stanju poludepresije gledao kako ga treneri zaobilaze, a onda mu se dogodio Veliki Žuti. Zvezda je dobila pojačanje iz sopstvenih redova, čineći Prosinečkog posebno ponosnim.
"Čuo sam i ja te priče da je Laza pič.ka, kad ono - međutim. Dečko je čudo, ima potencijal da igra u Primeri. Vidim da i u mladoj reprezentaciji slabo igra. Samo ga gledajte", govorio je u jednom trenutku Robert Prosinečki, a zatim se bez dodatnih pitanja zakačio za Srđana Mijailovića.
Taj tihi momak iz Požege za Robija nije tek jedan u nizu licenciranih igrača, on mu je postao miljenik, projekat koji mu je podjednako važan kao trofej ili ulazak u Ligu Evrope.
"Ako Mićko, koji je takođe čudo, ne zaigra u Primeri za tri godine, smatraću to svojim neuspehom...".
Simatičnom izjavom da voli mangupe, Prosinečki je nedvosmisleno najavio da je doktor za izgubljene duše. Iz njegove selekcije iznikli su i golman Boban Bajković i sada već defanzivni univerzalac Nikola Mikić. Spoznao je Žuti da će morati da eksploatiše ono što ima i da ne sme da lamentira nad sudbinom i besparicom na Marakani. Čak i oni koji ne pripadaju društvu zagriženih navijača Crvene zvezde, kada su se strasti posle čarobne noći slegle, primetili su podatak da je njihov klub stigao do ubedljivih 7:0 bez trojice najboljih igrača.
Mladi trener Crvene zvezde nije to pomenuo, ali nije mogao da se osloni na najvećeg pojačanja Vinisijusa Pašeka, Brazilca Evandra i najskupljeg štopera - Lija Adija. Proganjala ga je i dilema oko Vilotića, u čijem slučaju je interes Crvene zvezde stavio iznad ličnih principa i sujete i nesvesno izvojevao još jednu pobedu. Na krilima pozitivnog impulsa morao bi da zavede strahovladu u svlačionici, jer je na delu pokazao da bez svakog može, odnosno da je specijalitetima iz trenerske kuhinje sposoban da prenebregne Adijeve hirove i malere s Pašekom i Evandrom. Takvo stanje stvari trajaće do suočavanja sa istinom i utakmice s Renom, posle koje bi Žuti mogao da zacementira svoje mesto u galeriji besmrtnih. Ovog puta i kao trener.
BROJKE ZA PONOS
2 – drugi najmlađi igrač u istoriji Crvene zvezde postao je Filip Janković u 66. minutu protiv Ventspilsa.
4 – četvrtu najubedljiviju pobedu u Evropi ostvarila je Crvena zvezda protiv Ventspilsa. Davne 1957. godine Didelanž je pobeđen sa 9:1, 1968. Linfild sa 8:0, a 1982. malteški Hibernijans sa 8:1. Sa 7:0 je 1998. stradao Kolheti na Marakani.
6 – Toliko igrača Crvene zvezde imalo je manje od 24 godine protiv Ventspilsa.
16 – Toliko udaraca u okvir gola uputila je Zvezda u četvrtak uveče.
20,6 – Toliko godina imao je u proseku tim koji je završio meč s Letoncima
ROBIJEV EKSTRA UČINAK
* Izmislio Srđana Mijailovića, do njegovog dolaska jednog u nizu omladinaca Crvene zvezde.
* Dao šansu Darku Lazoviću, bez obzira na to što su mu punili glavu da mladi Čačanin nema dovoljno srca.
* Pokazao da Nikola Mikić može da bude respektabilan desni bek. Napravio je od njega defanzivnog univerzalca.
* Dokazao da je Boban Bajković golman vanserijskog potencijala.
MOZZART Sport
Šta bi bilo s Bajkovićem, Lazovićem, Mikićem (…) da Prosinečki nije došao na Marakanu? Koga bi to Zvezda mogla da pobedi sa 7:0 i da li bi Ventspils gledalo 40.000 ljudi u Ljutice Bogdana?
Statistika mu do četvrtka uveče i meča s Ventspilsom i nije bila baš neki saveznik, jer dosadašnje trenersko umetničko delo nije oplemenio trofejom, ali posle kanonade njegovih izabranika u sudaru s Letoncima Robert Prosinečki slobodno može da se posluži kultnom rečenicom iz filma Sećaš li se Doli Bel – "Svakoga dana u svakom pogledu sve više napredujem!".
Mladi hrvatski stručnjak zabranio je euforična razmišljanja posle noći prepune nostalgičnih razmišljanja, mada je komotno mogao da se šeta kao paun atletskom stazom najvećeg srpskog stadiona.
On se ipak odlučio da spontano aplaudira navijačima još za vreme utakmice, pokloni se njihovoj želji da energijom slome nedoraslog rivala, usput skromno skrivajući sopstvene zasluge zbog kojih se Crvena zvezda ponovo igra fudbala. Kao nekad...
Iako pomalo iritira njegovo ponekad tvrdoglavo insistiranje na jednom i samo jednom načinu igre, Prosinečki je posle Ventspilsa takvom filozofijom postao vlasnik četvrte najefikasnije evropske pobede u istoriji najtrofejnijeg srpskog kluba. Jeste da tim s obale Baltika ne može da predstavlja ozbiljan parametar vrednosti, kao što će predstavljati sledeći rival Ren, ali Veliki Žuti je utakmicu obeleženu vatrometom evrogolova i vanserijskih poteza završio s postavom koja u proseku ima 20,6 godina. Šestorica igrača imala su manje od 24 godine, što Robert Prosinečki može da smatra svojim trijumfom.
Žuta kosa mu se i danas, dve nedelje uoči meča s Renom, podigne kada mu neko pomene da nema dovoljan broj igrača na raspolaganju.
"A ko to kaže da nemam? Šta, ne može mali Filip Janković da mi igra u sredini ako zatreba? Ma važi što ne može", odmah replicira Prosinečki.
Upravo je Robi popularnog Fiću učinio drugim najmlađim debitantom u istoriji Crvene zvezde, pokazujući da je u trenucima velike napetosti spreman da razmišlja o dugoročnim ciljevima. Iako njegov tim nije završio posao u prvom meču, a Letonci se pokazali kao neko ko može da pomrsi račune, Prosinečki se setio da u svlačionici priđe Jankoviću i najavi mu da će možda imati krštenje pred punom Marakanom. Time je dobio još jednog igrača u rosteru i samo nastavio praksu koju je započeo onog dana kada je inaugurisan u šefa stručnog štaba. Nije se oslanjao na savete i mišljenje prijatelja, nego je prednost dao svom trenerskom intelektu, intuiciji i samo zbog toga proletos postao ozbiljan kandidat za titulu.
Čačanin Darko Lazović praktično je tihovao na Marakani, u stanju poludepresije gledao kako ga treneri zaobilaze, a onda mu se dogodio Veliki Žuti. Zvezda je dobila pojačanje iz sopstvenih redova, čineći Prosinečkog posebno ponosnim.
"Čuo sam i ja te priče da je Laza pič.ka, kad ono - međutim. Dečko je čudo, ima potencijal da igra u Primeri. Vidim da i u mladoj reprezentaciji slabo igra. Samo ga gledajte", govorio je u jednom trenutku Robert Prosinečki, a zatim se bez dodatnih pitanja zakačio za Srđana Mijailovića.
Taj tihi momak iz Požege za Robija nije tek jedan u nizu licenciranih igrača, on mu je postao miljenik, projekat koji mu je podjednako važan kao trofej ili ulazak u Ligu Evrope.
"Ako Mićko, koji je takođe čudo, ne zaigra u Primeri za tri godine, smatraću to svojim neuspehom...".
Simatičnom izjavom da voli mangupe, Prosinečki je nedvosmisleno najavio da je doktor za izgubljene duše. Iz njegove selekcije iznikli su i golman Boban Bajković i sada već defanzivni univerzalac Nikola Mikić. Spoznao je Žuti da će morati da eksploatiše ono što ima i da ne sme da lamentira nad sudbinom i besparicom na Marakani. Čak i oni koji ne pripadaju društvu zagriženih navijača Crvene zvezde, kada su se strasti posle čarobne noći slegle, primetili su podatak da je njihov klub stigao do ubedljivih 7:0 bez trojice najboljih igrača.
Mladi trener Crvene zvezde nije to pomenuo, ali nije mogao da se osloni na najvećeg pojačanja Vinisijusa Pašeka, Brazilca Evandra i najskupljeg štopera - Lija Adija. Proganjala ga je i dilema oko Vilotića, u čijem slučaju je interes Crvene zvezde stavio iznad ličnih principa i sujete i nesvesno izvojevao još jednu pobedu. Na krilima pozitivnog impulsa morao bi da zavede strahovladu u svlačionici, jer je na delu pokazao da bez svakog može, odnosno da je specijalitetima iz trenerske kuhinje sposoban da prenebregne Adijeve hirove i malere s Pašekom i Evandrom. Takvo stanje stvari trajaće do suočavanja sa istinom i utakmice s Renom, posle koje bi Žuti mogao da zacementira svoje mesto u galeriji besmrtnih. Ovog puta i kao trener.
BROJKE ZA PONOS
2 – drugi najmlađi igrač u istoriji Crvene zvezde postao je Filip Janković u 66. minutu protiv Ventspilsa.
4 – četvrtu najubedljiviju pobedu u Evropi ostvarila je Crvena zvezda protiv Ventspilsa. Davne 1957. godine Didelanž je pobeđen sa 9:1, 1968. Linfild sa 8:0, a 1982. malteški Hibernijans sa 8:1. Sa 7:0 je 1998. stradao Kolheti na Marakani.
6 – Toliko igrača Crvene zvezde imalo je manje od 24 godine protiv Ventspilsa.
16 – Toliko udaraca u okvir gola uputila je Zvezda u četvrtak uveče.
20,6 – Toliko godina imao je u proseku tim koji je završio meč s Letoncima
ROBIJEV EKSTRA UČINAK
* Izmislio Srđana Mijailovića, do njegovog dolaska jednog u nizu omladinaca Crvene zvezde.
* Dao šansu Darku Lazoviću, bez obzira na to što su mu punili glavu da mladi Čačanin nema dovoljno srca.
* Pokazao da Nikola Mikić može da bude respektabilan desni bek. Napravio je od njega defanzivnog univerzalca.
* Dokazao da je Boban Bajković golman vanserijskog potencijala.
MOZZART Sport
Последње учитавање од Dule93 дана 10 Авг 2011, 15:44, учитано 2 пута укупно.
-
samson
- SFM Hall Of Fame
- Поруке: 7745
- Придружен: 05 Нов 2010, 23:41
- Место: Podgorica
- Status: Није на вези
Sjajno!
What we do in life echoes in eternity!!
*****************************
Šarm Beograda i huk sa Marakane
*****************************
Šarm Beograda i huk sa Marakane
-
Dule93
- World Class Manager
- Поруке: 7064
- Придружен: 04 Нов 2010, 02:03
- Место: Jabucki Rit
- Klub koji vodite: Frankfurt
- Formacija: 3-5-2
- Mood:
- Has thanked: 1 time
- Status: Није на вези
Novi dresovi Crvene zvezde za sezonu 2011/12!
Zahvaljujući saradnji i dobroj volji marketinga našeg kluba i ekipe sajta Zvezdaši, a samim tim i posetioci našeg sajta moći će premijerno da vide nove dresove fudbalskog kluba Crvena zvezda!
Oprema u kojoj će naša ekipa nastupati u tekućoj sezoni biće u narednom periodu i zvanično predstavljena i puštena u prodaju u Red Star shopu. Pre toga, dobili ste mogućnost da vidite ekskluzivne slike novih dresova.
Napomena: Za pregled cele slike, kliknite na nju! Uživajte!
Zahvaljujući saradnji i dobroj volji marketinga našeg kluba i ekipe sajta
Код: Изаберите све
www.redstarbelgrade.info,Oprema u kojoj će naša ekipa nastupati u tekućoj sezoni biće u narednom periodu i zvanično predstavljena i puštena u prodaju u Red Star shopu. Pre toga, dobili ste mogućnost da vidite ekskluzivne slike novih dresova.
Napomena: Za pregled cele slike, kliknite na nju! Uživajte!
-
Dule93
- World Class Manager
- Поруке: 7064
- Придружен: 04 Нов 2010, 02:03
- Место: Jabucki Rit
- Klub koji vodite: Frankfurt
- Formacija: 3-5-2
- Mood:
- Has thanked: 1 time
- Status: Није на вези
Zvezdaštvo – karakterna osobina!
Kada se još jednom osvrnem, moram reći da je prošla godina definitivno bila poput košmara. Naravno, kao što reče veliki Zvezdaš Sveta Predić, mi, Zvezdaši godinu posmatramo nešto drugačije. Za nas godina ne traje od januara do decembra, već od jula do maja. Naša godina traje onoliko dugo, koliko gledamo našu Zvezdu na raznim sportskim borilištima, stadionima, halama, bazenima. Isto tako, naša radost meri se uspesima Zvezde, a naša tuga njenim porazima i neuspesima.
Pomenuh prošlu godinu, pardon, sezonu koja je završena u maju 2011. godine. Nema potrebe da pišem kako sam se osećao kada je zavesa na nju spuštena. Jadno, razočarano, ljutito. Ali ipak ponosno. Ma, znate već i sami, u istoj smo koži, onoj našoj, crveno-beloj.
Na tri godine tuge, nadovezala se i četvrta, jer je Crvena zvezda u mesecu u kojem slavi jubilej povodom svog, dopustila svom najvećem rivalu da ostvari i sopstveni najveći uspeh. Četiri godine uzastopno, naša fudbalska stvarnost je crna, da ne kažem crno-bela. Još jedno razočarenje u nizu. Da rane zabole još jače, doprinela je i katastrofalna situacija u košarkaškom i rukometnom klubu, kao i još jedna sezona bez uspeha u odbojci i vaterpolu.
Još jedna sezona je izgubljena. Još jedna u moru bitaka, koje su vođene i koje će biti vođene, završena je neuspehom. Ali, zapamtite jedno. Izgubili smo, ali nismo poraženi! I to je oduvek bila naša osobina. Jer, zna se ko su gubitnici, a ko su Zvezdaši!
Zna se koliko puta smo bili u teškoj situaciji i uspeli da se poput Feniksa izdignemo iz pepela i vratimo na vrh. Prošla sezona praktično nije ni završena, a svi mi sa neverovatnom količinom optimizma, željno iščekivali novu. Pratili događanja u našim klubovima, od fudbala do vaterpola. Pratili svaki trening, transfer, novinsko nagađanje…
A kada je konačno stigao početak, pokazali smo zašto smo najveći. Pokazali smo koliko volimo svoj klub. Jer, kada protiv nekih nebitnih Letonaca, za koje su čuli samo strastveni kladioničari i igrači Football Managera-a neko napravi onakvu atmosferu kakvu smo napravili svi mi, jasno je da je u pitanju nešto nesvakidašnje. Ja ću vam reći šta, mada to znate i sami.
Kada posmatrate redove na blagajnama, čekate 50 minuta na telefonskoj vezi da bi rezervisali karte za utakmicu, stojite u redu za sezonsku par sati, shvatite da niste jedini. To je bolest koja nema leka. Ali, posmatrajući sve ovo, shvatite da niste jedini zaraženi vriusom za koji ni najveći stručnjaci nemaju rešenje.
Znate onaj osećaj kada dan pred utakmicu ne možete da spavate? Kada se na tribinama naježite i drhtite od uzbuđenja kada sa razglasa čujete „Zvezda mi je sve“? Kada vaš klub izgubite, a vi ponosni, sa šalom u ruci, cepate grlo pevajući „Dobro znaj“? Kada čitate sve ovo i ježite se, jer vam u glavi odzvanja zvuk severa i stihovi ovih pesama koje sam pomenuo, a srce sve jače tuče? Simptomi su jednostavni i svima nama dobro poznati.
Jednostavna je i dijagnoza. Naša bolest zove se Crvena zvezda, a virus kojim smo svi zaraženi – Zvezdaštvo! To je nešto neizlečivo. Nešto što se ne može naučiti i steći. Zato i kažem, Zvezdaštvo je karakterna osobina! To je ono sa čim se rodiš, sa čim odrastaš, ono zbog čega se odričeš onoga što je za mnoge najveće zadovoljstvo u životu. Jednostavno, stvar kućnog vaspitanja! To je i ono sa čim ćemo jednog dana otići na ono bolje mesto. Ali ni tu neće biti kraj, jer znate već:
Jednostavno, sve što sam napisao i na šta ste izgubili vreme čitajući – već ste znali. Sve to moglo je biti jasno izraženo u jednoj jedinoj rečenici:
Kada se još jednom osvrnem, moram reći da je prošla godina definitivno bila poput košmara. Naravno, kao što reče veliki Zvezdaš Sveta Predić, mi, Zvezdaši godinu posmatramo nešto drugačije. Za nas godina ne traje od januara do decembra, već od jula do maja. Naša godina traje onoliko dugo, koliko gledamo našu Zvezdu na raznim sportskim borilištima, stadionima, halama, bazenima. Isto tako, naša radost meri se uspesima Zvezde, a naša tuga njenim porazima i neuspesima.
Pomenuh prošlu godinu, pardon, sezonu koja je završena u maju 2011. godine. Nema potrebe da pišem kako sam se osećao kada je zavesa na nju spuštena. Jadno, razočarano, ljutito. Ali ipak ponosno. Ma, znate već i sami, u istoj smo koži, onoj našoj, crveno-beloj.
Na tri godine tuge, nadovezala se i četvrta, jer je Crvena zvezda u mesecu u kojem slavi jubilej povodom svog, dopustila svom najvećem rivalu da ostvari i sopstveni najveći uspeh. Četiri godine uzastopno, naša fudbalska stvarnost je crna, da ne kažem crno-bela. Još jedno razočarenje u nizu. Da rane zabole još jače, doprinela je i katastrofalna situacija u košarkaškom i rukometnom klubu, kao i još jedna sezona bez uspeha u odbojci i vaterpolu.
Još jedna sezona je izgubljena. Još jedna u moru bitaka, koje su vođene i koje će biti vođene, završena je neuspehom. Ali, zapamtite jedno. Izgubili smo, ali nismo poraženi! I to je oduvek bila naša osobina. Jer, zna se ko su gubitnici, a ko su Zvezdaši!
Zna se koliko puta smo bili u teškoj situaciji i uspeli da se poput Feniksa izdignemo iz pepela i vratimo na vrh. Prošla sezona praktično nije ni završena, a svi mi sa neverovatnom količinom optimizma, željno iščekivali novu. Pratili događanja u našim klubovima, od fudbala do vaterpola. Pratili svaki trening, transfer, novinsko nagađanje…
A kada je konačno stigao početak, pokazali smo zašto smo najveći. Pokazali smo koliko volimo svoj klub. Jer, kada protiv nekih nebitnih Letonaca, za koje su čuli samo strastveni kladioničari i igrači Football Managera-a neko napravi onakvu atmosferu kakvu smo napravili svi mi, jasno je da je u pitanju nešto nesvakidašnje. Ja ću vam reći šta, mada to znate i sami.
Kada posmatrate redove na blagajnama, čekate 50 minuta na telefonskoj vezi da bi rezervisali karte za utakmicu, stojite u redu za sezonsku par sati, shvatite da niste jedini. To je bolest koja nema leka. Ali, posmatrajući sve ovo, shvatite da niste jedini zaraženi vriusom za koji ni najveći stručnjaci nemaju rešenje.
Znate onaj osećaj kada dan pred utakmicu ne možete da spavate? Kada se na tribinama naježite i drhtite od uzbuđenja kada sa razglasa čujete „Zvezda mi je sve“? Kada vaš klub izgubite, a vi ponosni, sa šalom u ruci, cepate grlo pevajući „Dobro znaj“? Kada čitate sve ovo i ježite se, jer vam u glavi odzvanja zvuk severa i stihovi ovih pesama koje sam pomenuo, a srce sve jače tuče? Simptomi su jednostavni i svima nama dobro poznati.
Jednostavna je i dijagnoza. Naša bolest zove se Crvena zvezda, a virus kojim smo svi zaraženi – Zvezdaštvo! To je nešto neizlečivo. Nešto što se ne može naučiti i steći. Zato i kažem, Zvezdaštvo je karakterna osobina! To je ono sa čim se rodiš, sa čim odrastaš, ono zbog čega se odričeš onoga što je za mnoge najveće zadovoljstvo u životu. Jednostavno, stvar kućnog vaspitanja! To je i ono sa čim ćemo jednog dana otići na ono bolje mesto. Ali ni tu neće biti kraj, jer znate već:
I na nebu tom, na koje idem ja, sija moja Zvezda crvena!
Jednostavno, sve što sam napisao i na šta ste izgubili vreme čitajući – već ste znali. Sve to moglo je biti jasno izraženo u jednoj jedinoj rečenici:
Zvezda je život sve drugo su sitnice!
-
kovacica91
- Manager
- Поруке: 1348
- Придружен: 28 Јан 2011, 18:44
- Место: Kovacica
- Has thanked: 3 times
- Been thanked: 4 times
- Status: Није на вези
"Marakana" - drugo najgore mesto za goste na svetu!
Američki sajt bleacherreport.com je napravio TOP 15 listu stadiona gde se rivali najteže osećaju. Visoki plasman zabeležila je i Zvezdina "Marakana", koja se našla na drugom mestu odmah iza stadiona Stouk sitija. Komentar američkog novinara prenosimo u celosti.
- Već 50 godina stadion "Crvene zvezde", odnosno "Marakana", predstavlja jedno od najgorih mesta po rivale domaćeg kluba. Još od 1963. godine 50.000 navijača dolazi svake nedelje da navija za srpski klub. Publika je imala priliku i da vidi put svog tima do krova Evrope 1991. godine. - stoji u komentaru.
Inače u tekstu se pojavljuju i neke informacije koje nisu tačne, kao što je da će "Marakana" uskoro biti zatvorena, jer Zvezda gradi novi stadion sa dodatnih 15.000 mesta.
1. "Britanija" (Stouk siti)
2. "Marakana" (Crvena zvezda)
3. "Mijeski" (Visla Krakov)
4. "De Kujp" (Fejenord)
5. "Tumba" (PAOK)
6. "Sent Džejms Park" (Njukasl)
7. "Ajbroks" (Rendžers)
8. "Santjago Bernabeu" (Real Madrid)
9. "Đuzepe Meaca/San Siro" (Inter/Milan)
10. "Signal Iduna Park" (Dortmund)
11. "La Bombonjera" (Boka Juniors)
12. "Kamp Nou" (Barselona)
13. "Seltik park" (Seltik)
14. "Enfild" (Liverpul)
15. "Ali Sami Jen" (Galatasaraj)
Američki sajt bleacherreport.com je napravio TOP 15 listu stadiona gde se rivali najteže osećaju. Visoki plasman zabeležila je i Zvezdina "Marakana", koja se našla na drugom mestu odmah iza stadiona Stouk sitija. Komentar američkog novinara prenosimo u celosti.
- Već 50 godina stadion "Crvene zvezde", odnosno "Marakana", predstavlja jedno od najgorih mesta po rivale domaćeg kluba. Još od 1963. godine 50.000 navijača dolazi svake nedelje da navija za srpski klub. Publika je imala priliku i da vidi put svog tima do krova Evrope 1991. godine. - stoji u komentaru.
Inače u tekstu se pojavljuju i neke informacije koje nisu tačne, kao što je da će "Marakana" uskoro biti zatvorena, jer Zvezda gradi novi stadion sa dodatnih 15.000 mesta.
1. "Britanija" (Stouk siti)
2. "Marakana" (Crvena zvezda)
3. "Mijeski" (Visla Krakov)
4. "De Kujp" (Fejenord)
5. "Tumba" (PAOK)
6. "Sent Džejms Park" (Njukasl)
7. "Ajbroks" (Rendžers)
8. "Santjago Bernabeu" (Real Madrid)
9. "Đuzepe Meaca/San Siro" (Inter/Milan)
10. "Signal Iduna Park" (Dortmund)
11. "La Bombonjera" (Boka Juniors)
12. "Kamp Nou" (Barselona)
13. "Seltik park" (Seltik)
14. "Enfild" (Liverpul)
15. "Ali Sami Jen" (Galatasaraj)
Ниједан клуб као тебе волети нећу, сваки твој пораз преболећу, бићу са тобом и у добру и у злу, запамти Звездо ја увек бићу ту!
-
mrek
- SFM Hall Of Fame
- Поруке: 2668
- Придружен: 13 Дец 2010, 20:32
- Место: Beograd, Srbija
- Контакт:
- Status: Није на вези
Kazu i da Zvezda ima 19 titula, kao i mnoge druge nebuloze.
Joga Bonito - Nije za svakoga
vule82 пише:Upisah se u istoriju i postah besmrtan!
samo uzmu steroide i najjaci su -
Dule93
- World Class Manager
- Поруке: 7064
- Придружен: 04 Нов 2010, 02:03
- Место: Jabucki Rit
- Klub koji vodite: Frankfurt
- Formacija: 3-5-2
- Mood:
- Has thanked: 1 time
- Status: Није на вези
Robija tražila Malaga?
Kako mondo.rs saznaje, trener Crvene zvezde Robert Prosinečki je bio na meti ambiciozne španske Malage, ali ih je on ljubazno odbio. Poziv je dobio od svog dobrog prijatelja iz igračkih dana Fernanda Jera, koji obavlja funkciju sportskog direktora u Malagi. Prebogati Arapi ne bi štedili na Prosinečkom, i navodno mu je ponuđena plata od milion i po evra godišnje! Ni toliki evri nisu pokolebali Robija, koji ima svoje planove sa Zvezdom.
Nakon ovoga možemo samo reći, JEDAN JE ROBERT PROSINEČKI!
Kako mondo.rs saznaje, trener Crvene zvezde Robert Prosinečki je bio na meti ambiciozne španske Malage, ali ih je on ljubazno odbio. Poziv je dobio od svog dobrog prijatelja iz igračkih dana Fernanda Jera, koji obavlja funkciju sportskog direktora u Malagi. Prebogati Arapi ne bi štedili na Prosinečkom, i navodno mu je ponuđena plata od milion i po evra godišnje! Ni toliki evri nisu pokolebali Robija, koji ima svoje planove sa Zvezdom.
Nakon ovoga možemo samo reći, JEDAN JE ROBERT PROSINEČKI!
-
Dule93
- World Class Manager
- Поруке: 7064
- Придружен: 04 Нов 2010, 02:03
- Место: Jabucki Rit
- Klub koji vodite: Frankfurt
- Formacija: 3-5-2
- Mood:
- Has thanked: 1 time
- Status: Није на вези
Najava: Spartak – Crvena zvezda
Idemo! Mnogo toga se ponavlja i u ovom prvenstvu. Ponovo gostujemo u prvom kolu na otvaranju, ponovo prvu utakmicu kod kuće igramo protiv Jagodine, ponovo prvi derbi u prvenstvu igramo kod kuće.. nadamo se i da će naša Zvezda biti prva ponovo. Poznato je da je fudbal najvažnija sporedna stvar na svetu, mada ja mislim da su se u poslednje vreme stvari promenile. Šta su sve navijači spremni da urade zbog kluba koji vole, dovodi nas do toga da se fudbal poistoveti sa glavnim stvarima u životu. Polazim od samog sebe. Šta sam ja spreman da uradim za svoj klub? Nema dovoljno mesta, ali ako kažem da je volim više od sebe, onda je valjda jasno.
Ali šta mi MORAMO da uradimo za Zvezdu? MORAMO da u ovom prvenstvu živimo i dišemo sa njom. Da u ovih osam, devet meseci punimo našu „Neosvojivu tvrđavu“ svake druge ili svake nedelje kada smo domaćini. Svako gostovanje, ko je u mogućnosti. Pored Tv-a, radija, nebitno. Da pošaljemo jasno poruku i sliku ko stoji iza Crvene zvezde! Oni su prošle sezone poslali poruku iz Subotice, vreme je da iz istog grada drugačijeg sadržaja pošaljemo i mi. Kad ako ne sad, ko ako ne MI! Sever na Severu! Subotica za početak!
Fiskulturno omladinsko sportsko društvo Jovan Mikić Spartak osnovano je 21. Aprila 1945. godine. Naziv Spartak je revolucionarno ime poznatog Subotičkog atletičara između dva svetska rata Jovana Mikića Spartaka. U posleratnim danima drugog svetskog rata, formiranju fudbalske sekcije predhodio je niz događanja. Kao ogranak tadašnjih postojećih fudbalskih klubova ”Žak”, „Građanski” i „Radnički” osnivačka Skupština formirala je novi klub pod nazivom – SDŽ “Spartak”. Subotičani su učestvovali u prvom zvaničnom prvenstvu SFR Jugoslavije, 1946. godine, kao šampion Vojvodine. Klub sa renomeom je od osnivanja bio na klackalici najvišeg ranga i rang niže, a tokom svoje istorije i najnižih rangova. 2007. godine kompanija ZLATIBOR VODA spašava, kako oni to vole da kažu, severnog giganta ili drugi klub Vojvodine od gašenja. Danas Spartak Zlatibor Voda ima visoku ulogu u srpskom fudbalu.
Prošli meč u Subotici smo rešili u svoju korist na čudan način. Poveli su Subotičani, mi za dva minuta postigli dva gola i pobedili. Drugi gol je izazvao dosta reakcija javnosti, jer je postignut iz, kako tvrde, ofsajda. Sada želimo bezbrižniju utakmicu. Ren ne postoji dok Spartak ne postane prošlost.
CZ N S
„Marakana“ : 27 25 2 0 90:21
Subotica : 26 14 9 3 42:18
Ukupno : 53 39 11 3 132:39
• uključujući i utakmice u Kupu
Prvi međusobni meč odigran je 25. avgusta 1946. godine u Subotici.. Pobedili smo 3:1. U revanšu u Beogradu, dva dana pre našeg drugog rođendana – 2. marta 1947., rezultat je bio 0:0. Na „Marakani“ prvi meč je odigran u sezoni 72/73 i pobedili smo 3:1.
Naša najubedljivija pobeda je 1951. godine, 6:0. A doslovno smo „maltretirali“ Spartak više puta rezultatima – 6:1, 5:1, 5:0, 4:0… Od zajedničkih igrača najpoznatiji, najzanimljiviji i najbolji su – Kosta Tomašević, Nemanja Vidić, Nikola Žigić, Tihomir Ognjanov, Anton Rudinski, Dušan Maravić, Andrija Kaluđerović, Ognjen Koroman, Nemanja Nikolić..
Počeli smo, bili smo slomljeni, pali smo. Vreme je da se podignemo. Zajedno. Ako treba da spavamo ispred „Marakane“, nije problem.. To je naša kuća. Ako treba da budemo na svakom treningu, bićemo. Disaćemo zajedno, tugovati i radovati se. Samo da u maju 2012. kada se okrenemo, okrenemo trofeju prvaka Srbije posle pet godina. Neka nam primer bude Nole. Novak Đoković. Bolji primer od najboljeg na svetu, ne postoji. Dakle, svi da pružimo Robiju i momcima najveću moguću podršku. Od Subotice, do Novog Sada. 30 etapa dug put do cilja. Jer nisu nas slomile ove teške godine, jer moj tim je prvak bio i opet će biti on, jer je krajnje vreme. Krajnje je vreme da se ka tituli krene. Zvezdin marš. U novu sezonu kreće, grupa vernih Delija, ićićemo svuda ako bog da sreće, slaviće se titula!
Spartak Zlatibor Voda – Crvena Zvezda, nedelja 14.avgust 2011. 17:30h, Jelen Super Liga 1. kolo 2011/2012, stadion : „Gradski stadion“, Subotica.
Idemo! Mnogo toga se ponavlja i u ovom prvenstvu. Ponovo gostujemo u prvom kolu na otvaranju, ponovo prvu utakmicu kod kuće igramo protiv Jagodine, ponovo prvi derbi u prvenstvu igramo kod kuće.. nadamo se i da će naša Zvezda biti prva ponovo. Poznato je da je fudbal najvažnija sporedna stvar na svetu, mada ja mislim da su se u poslednje vreme stvari promenile. Šta su sve navijači spremni da urade zbog kluba koji vole, dovodi nas do toga da se fudbal poistoveti sa glavnim stvarima u životu. Polazim od samog sebe. Šta sam ja spreman da uradim za svoj klub? Nema dovoljno mesta, ali ako kažem da je volim više od sebe, onda je valjda jasno.
Ali šta mi MORAMO da uradimo za Zvezdu? MORAMO da u ovom prvenstvu živimo i dišemo sa njom. Da u ovih osam, devet meseci punimo našu „Neosvojivu tvrđavu“ svake druge ili svake nedelje kada smo domaćini. Svako gostovanje, ko je u mogućnosti. Pored Tv-a, radija, nebitno. Da pošaljemo jasno poruku i sliku ko stoji iza Crvene zvezde! Oni su prošle sezone poslali poruku iz Subotice, vreme je da iz istog grada drugačijeg sadržaja pošaljemo i mi. Kad ako ne sad, ko ako ne MI! Sever na Severu! Subotica za početak!
Fiskulturno omladinsko sportsko društvo Jovan Mikić Spartak osnovano je 21. Aprila 1945. godine. Naziv Spartak je revolucionarno ime poznatog Subotičkog atletičara između dva svetska rata Jovana Mikića Spartaka. U posleratnim danima drugog svetskog rata, formiranju fudbalske sekcije predhodio je niz događanja. Kao ogranak tadašnjih postojećih fudbalskih klubova ”Žak”, „Građanski” i „Radnički” osnivačka Skupština formirala je novi klub pod nazivom – SDŽ “Spartak”. Subotičani su učestvovali u prvom zvaničnom prvenstvu SFR Jugoslavije, 1946. godine, kao šampion Vojvodine. Klub sa renomeom je od osnivanja bio na klackalici najvišeg ranga i rang niže, a tokom svoje istorije i najnižih rangova. 2007. godine kompanija ZLATIBOR VODA spašava, kako oni to vole da kažu, severnog giganta ili drugi klub Vojvodine od gašenja. Danas Spartak Zlatibor Voda ima visoku ulogu u srpskom fudbalu.
Prošli meč u Subotici smo rešili u svoju korist na čudan način. Poveli su Subotičani, mi za dva minuta postigli dva gola i pobedili. Drugi gol je izazvao dosta reakcija javnosti, jer je postignut iz, kako tvrde, ofsajda. Sada želimo bezbrižniju utakmicu. Ren ne postoji dok Spartak ne postane prošlost.
CZ N S
„Marakana“ : 27 25 2 0 90:21
Subotica : 26 14 9 3 42:18
Ukupno : 53 39 11 3 132:39
• uključujući i utakmice u Kupu
Prvi međusobni meč odigran je 25. avgusta 1946. godine u Subotici.. Pobedili smo 3:1. U revanšu u Beogradu, dva dana pre našeg drugog rođendana – 2. marta 1947., rezultat je bio 0:0. Na „Marakani“ prvi meč je odigran u sezoni 72/73 i pobedili smo 3:1.
Naša najubedljivija pobeda je 1951. godine, 6:0. A doslovno smo „maltretirali“ Spartak više puta rezultatima – 6:1, 5:1, 5:0, 4:0… Od zajedničkih igrača najpoznatiji, najzanimljiviji i najbolji su – Kosta Tomašević, Nemanja Vidić, Nikola Žigić, Tihomir Ognjanov, Anton Rudinski, Dušan Maravić, Andrija Kaluđerović, Ognjen Koroman, Nemanja Nikolić..
Počeli smo, bili smo slomljeni, pali smo. Vreme je da se podignemo. Zajedno. Ako treba da spavamo ispred „Marakane“, nije problem.. To je naša kuća. Ako treba da budemo na svakom treningu, bićemo. Disaćemo zajedno, tugovati i radovati se. Samo da u maju 2012. kada se okrenemo, okrenemo trofeju prvaka Srbije posle pet godina. Neka nam primer bude Nole. Novak Đoković. Bolji primer od najboljeg na svetu, ne postoji. Dakle, svi da pružimo Robiju i momcima najveću moguću podršku. Od Subotice, do Novog Sada. 30 etapa dug put do cilja. Jer nisu nas slomile ove teške godine, jer moj tim je prvak bio i opet će biti on, jer je krajnje vreme. Krajnje je vreme da se ka tituli krene. Zvezdin marš. U novu sezonu kreće, grupa vernih Delija, ićićemo svuda ako bog da sreće, slaviće se titula!
Spartak Zlatibor Voda – Crvena Zvezda, nedelja 14.avgust 2011. 17:30h, Jelen Super Liga 1. kolo 2011/2012, stadion : „Gradski stadion“, Subotica.
-
Dule93
- World Class Manager
- Поруке: 7064
- Придружен: 04 Нов 2010, 02:03
- Место: Jabucki Rit
- Klub koji vodite: Frankfurt
- Formacija: 3-5-2
- Mood:
- Has thanked: 1 time
- Status: Није на вези
Lukić ponudio ostavku !!!
Kako prenosi portal mozzartsport predsednik FK Crvena zvezda Vladan Lukić je nakon sramnog izdanja u Subotici i poraza od 2:0, rukovodstvu kluba ponudio svoju ostavku.
Međutim, za očekivati je da je ovakav potez Vladana Lukića samo posledica izliva emocija nakon izdanja u premijernom meču i da će naš klub i dalje nastaviti sa već postojećim rukovodstvom. Sasvim je jasno da bi bilo kakve turbulencije u klubu trenutno bile kontraproduktivne i to u predvečerje evropskog izazova u playoff-u UEFA Lige Evrope.
Pored toga, sasvim je jasno da će fudbaleri biti oštro sankcionisani zbog ovakvog izdanja.
Kako prenosi portal mozzartsport predsednik FK Crvena zvezda Vladan Lukić je nakon sramnog izdanja u Subotici i poraza od 2:0, rukovodstvu kluba ponudio svoju ostavku.
Međutim, za očekivati je da je ovakav potez Vladana Lukića samo posledica izliva emocija nakon izdanja u premijernom meču i da će naš klub i dalje nastaviti sa već postojećim rukovodstvom. Sasvim je jasno da bi bilo kakve turbulencije u klubu trenutno bile kontraproduktivne i to u predvečerje evropskog izazova u playoff-u UEFA Lige Evrope.
Pored toga, sasvim je jasno da će fudbaleri biti oštro sankcionisani zbog ovakvog izdanja.
-
Dule93
- World Class Manager
- Поруке: 7064
- Придружен: 04 Нов 2010, 02:03
- Место: Jabucki Rit
- Klub koji vodite: Frankfurt
- Formacija: 3-5-2
- Mood:
- Has thanked: 1 time
- Status: Није на вези
Niko Zvezdo nema, to što imaš ti
I pored debakla u Subotici i velikog razočarenja Zvezdaške populacije, ispred našeg najvećeg stadiona, svi oni kojima je crveno-belo u srcu pokazali su šta znači ljubav i odanost!
Preko hiljadu ljudi sačekalo je jutros oko 10 časova otvaranje blagajni ispred Marakane, kako bi došlo do dragocenog parčeta hartije, koje će im omogućiti da prisustvuju spektaklu u režiji svih navijača, nadajmo se i igača Crvene zvezde u četvrtak, u utakmici protiv Rena.
Blagajne će raditi svakog dana od 10 do 18 časova, a na dan meča od 10 do početka meča. Nakon nekoliko korekcija, konačne cene ulaznica su: „sever“ i „jug“ 600 dinara, „istok“ 1.000 dinara i „zapad“ 1.300 dinara, a deo prihoda ide u humanitarne svrhe za pomoć Srbima na Kosovu i Metohiji.
Veliki broj karata, pre svega za severnu i istočnu tribinu rasprodat je u vidu sezonskih karata i rezervacija članova, tako da se očekuje pun stadion i preko 50 000 ljudi.
Kapije „Marakane“ će na dan meča biti otvorene od 16.30 časova.
I pored debakla u Subotici i velikog razočarenja Zvezdaške populacije, ispred našeg najvećeg stadiona, svi oni kojima je crveno-belo u srcu pokazali su šta znači ljubav i odanost!
Preko hiljadu ljudi sačekalo je jutros oko 10 časova otvaranje blagajni ispred Marakane, kako bi došlo do dragocenog parčeta hartije, koje će im omogućiti da prisustvuju spektaklu u režiji svih navijača, nadajmo se i igača Crvene zvezde u četvrtak, u utakmici protiv Rena.
Blagajne će raditi svakog dana od 10 do 18 časova, a na dan meča od 10 do početka meča. Nakon nekoliko korekcija, konačne cene ulaznica su: „sever“ i „jug“ 600 dinara, „istok“ 1.000 dinara i „zapad“ 1.300 dinara, a deo prihoda ide u humanitarne svrhe za pomoć Srbima na Kosovu i Metohiji.
Veliki broj karata, pre svega za severnu i istočnu tribinu rasprodat je u vidu sezonskih karata i rezervacija članova, tako da se očekuje pun stadion i preko 50 000 ljudi.
Kapije „Marakane“ će na dan meča biti otvorene od 16.30 časova.
-
Dule93
- World Class Manager
- Поруке: 7064
- Придружен: 04 Нов 2010, 02:03
- Место: Jabucki Rit
- Klub koji vodite: Frankfurt
- Formacija: 3-5-2
- Mood:
- Has thanked: 1 time
- Status: Није на вези
Ustanite Delije!
Juče je bila velika sparina. Nole je osvojio još jedan turnir masters serije. Sinoć sam gledao “Otpisane“. Posle toga sam kucao članak koji sam na kraju izbrisao, zato što sam želeo da sve prenoći. Danas me je dočekala vest o 1000 ljudi koji su pred Marakanom nešto čekali. I oni su, verujem, noćas slabije spavali, ali su došli. Ja sam ponosan na njih. Mnogi od njih su izašli sa posla, mnogi od njih nisu ni otišli na posao, ne bi li zauzeli mesto u redu. Samo jedno pitanje se postavlja. Zašto? Zato što oni znaju da u četvrtak igra Zvezda, i zato što znaju da ovo što se desilo juče ne znači ništa.
Kada me je juče probudio sveže kupljen telefon sa najdražim grbom na svojoj poleđini, u trenutku, kada sam bio ni na javi ni u snu, shvatio sam da je prokletinja zvonila baš kada je Mezenga davao svoj treći gol protiv Rena, na Marakani. Dok mi je još slika bila dupla, kolačio sam oči ka stolu, da na satu vidim koliko je to tačno sati. Tamo sam jedino jasno video štit sa zlatnim vezom oko njega, i zvezdu u sredini. Bila je crvena. Poslednji uzdah pred ustajanje, pratio je pogled ka zidu na kome je stajao šal. Na njemu je isto bila jedna zvezda. I bila je crvena. Iako još polusvestan, zapisujem, da ne zaboravim, šta sam upravo sanjao. Sanjao sam budućnost, stvari koje dolaze. Možda su to bile samo stvari koje želim, kojima se nadam. Možda zato, što su mnogi od nas sanjali nešto slično kao i ja, Zvezda juče nije sijala.
Ono što znam da sam nas, Zvezdine navijače, juče video kao jedno biće koje je protiv Ventspilsa disalo kao jedan veliki organizam. Ja sam sinoć doživeo emotivni krah. Kada je objavljena i druga vest, koju ne želim ovom prilikom da pominjem, čulo se to u meni, kao udar biča po nekome ko je već bio na pola puta od potpunog bespuća. U svom letu ka Renu, i još jednom spektaklu, sanjao sam pune tribine kroz subotički košmar koji se nadam da više nikada neću videti. Život je sačinjen i od poraza, a mi smo crveno-bela porodica, i zato ćemo zajedno biti i u dobru i u zlu. Zvezdaštvo je sve ovo što radimo, što preživljavamo. Snaga koja raste. Eksplozija oduševljenja na punom stadionu. Ono naše staro, da sve grmi. Ono naše neobjašnjivo, kad Zvezda igra totalno drugačije od drugih. Kad izgubi u Subotici, a isprsi se pred velikim i kaže NE!
Ova slika sa blagajni jutros me podsetila na priču mog drugara koju već dugo želim da vam prenesem, jer sam je zapamtio u detalj i mislim da govori puno o nama samima. Kada se za vreme mandata Toplicinog menjala trava, imali smo svi mogućnost da busen te trave sa Marakane, otkupimo, uz sertifikat koji dokazuje poreklo busena. Moj drugar je jedan od onih koji je uzeo busen, i kao student ga jedno vreme gajio u saksiji. Kad je trava počela da žuti, preneo ju je u svoje dvorište, gde se trava povratila, i sada Marakana živi i u njegovom dvorištu. Rekao mi je: “Tada, kada sam doneo busen trave, moji su shvatili da mi nema pomoći“.
S obzirom da više ne pamtim kada je to bilo, utakmica sa Milanom došla je isto kao i ova sa Renom, negde oko beogradskog festivala piva. Kao redovan na tribini koja je imala svoj skroman broj, a onemogućen da uđem na stadion kao što ću ući u četvrtak, sa svojom članskom i godišnjom kartom, rešio sam da noć provedem na Marakani. Taj dan sam iz Šapca stigao u 15h pred stadion. Neiskusan, i slabo opremljen za takav jedan poduhvat, pržio sam se na avgustovskom suncu. Nikoga nije bilo na blagajni. Prva grupa je stigla tek negde oko pola 8. Noć sam proveo u polu sedećem položaju. Ne sećam se ni da li sam spavao. Kroz maglu se sećam da su novinari dolazili da nas fotografišu za naslovnu stranu Žurnala. U 10 ujutro, nisam mogao da vidim kraj kolone iza sebe. Izneli su me ostali na rukama, jer nije postojao drugi način. U rukama sam čvrsto držao karte. Zaboravio sam da uzmem 300 dinara kusura od gospođe na blagajni. Mislim da su i moji tada shvatili isto ono o čemu sa već pričao. Nema tu leka.
Ovo su dogodovštine običnih ljudi iz kojih je rođena Crvena zvezda. Ovo su životi običnih ljudi koji rade samo srcem, za koje je ljubav neprocenjiva. Ovo nisu dela da se njima hvalimo, ovo su dela da učimo jedni druge da je sve ovo naša Crvena zvezda. Sa njom će biti sva njena deca, rasuta širom sveta, koja će se setiti svojih ludosti zbog NJE, i koja će sa nama na stadionu zapevati u glas ono….kad osetiš da se nešto kuva, pogledaš na sat, a na satu 20:25. Tada vidiš kako i druge tribine udaraju dlanom o dlan, i čuješ poznat poklič: “Ustanite Delije, ustanite Delije“. I svi ustanu. Tada se podsetiš zašto si Zvezdaš, i zašto ljudima nije bilo teško da jutros naprave gužvu na Marakani, i zašto svaki Zvezdin poraz može postati samo jedno, buduća Zvezdina pobeda. Neka ona bude baš u četvrtak.
Vidimo se tamo gde kolena nevernih klecaju, gde padaju titani, gde bubnjeva zvuk odjekuje, tamo gde igra Zvezda. U pobedu!
Juče je bila velika sparina. Nole je osvojio još jedan turnir masters serije. Sinoć sam gledao “Otpisane“. Posle toga sam kucao članak koji sam na kraju izbrisao, zato što sam želeo da sve prenoći. Danas me je dočekala vest o 1000 ljudi koji su pred Marakanom nešto čekali. I oni su, verujem, noćas slabije spavali, ali su došli. Ja sam ponosan na njih. Mnogi od njih su izašli sa posla, mnogi od njih nisu ni otišli na posao, ne bi li zauzeli mesto u redu. Samo jedno pitanje se postavlja. Zašto? Zato što oni znaju da u četvrtak igra Zvezda, i zato što znaju da ovo što se desilo juče ne znači ništa.
Kada me je juče probudio sveže kupljen telefon sa najdražim grbom na svojoj poleđini, u trenutku, kada sam bio ni na javi ni u snu, shvatio sam da je prokletinja zvonila baš kada je Mezenga davao svoj treći gol protiv Rena, na Marakani. Dok mi je još slika bila dupla, kolačio sam oči ka stolu, da na satu vidim koliko je to tačno sati. Tamo sam jedino jasno video štit sa zlatnim vezom oko njega, i zvezdu u sredini. Bila je crvena. Poslednji uzdah pred ustajanje, pratio je pogled ka zidu na kome je stajao šal. Na njemu je isto bila jedna zvezda. I bila je crvena. Iako još polusvestan, zapisujem, da ne zaboravim, šta sam upravo sanjao. Sanjao sam budućnost, stvari koje dolaze. Možda su to bile samo stvari koje želim, kojima se nadam. Možda zato, što su mnogi od nas sanjali nešto slično kao i ja, Zvezda juče nije sijala.
Ono što znam da sam nas, Zvezdine navijače, juče video kao jedno biće koje je protiv Ventspilsa disalo kao jedan veliki organizam. Ja sam sinoć doživeo emotivni krah. Kada je objavljena i druga vest, koju ne želim ovom prilikom da pominjem, čulo se to u meni, kao udar biča po nekome ko je već bio na pola puta od potpunog bespuća. U svom letu ka Renu, i još jednom spektaklu, sanjao sam pune tribine kroz subotički košmar koji se nadam da više nikada neću videti. Život je sačinjen i od poraza, a mi smo crveno-bela porodica, i zato ćemo zajedno biti i u dobru i u zlu. Zvezdaštvo je sve ovo što radimo, što preživljavamo. Snaga koja raste. Eksplozija oduševljenja na punom stadionu. Ono naše staro, da sve grmi. Ono naše neobjašnjivo, kad Zvezda igra totalno drugačije od drugih. Kad izgubi u Subotici, a isprsi se pred velikim i kaže NE!
Ova slika sa blagajni jutros me podsetila na priču mog drugara koju već dugo želim da vam prenesem, jer sam je zapamtio u detalj i mislim da govori puno o nama samima. Kada se za vreme mandata Toplicinog menjala trava, imali smo svi mogućnost da busen te trave sa Marakane, otkupimo, uz sertifikat koji dokazuje poreklo busena. Moj drugar je jedan od onih koji je uzeo busen, i kao student ga jedno vreme gajio u saksiji. Kad je trava počela da žuti, preneo ju je u svoje dvorište, gde se trava povratila, i sada Marakana živi i u njegovom dvorištu. Rekao mi je: “Tada, kada sam doneo busen trave, moji su shvatili da mi nema pomoći“.
S obzirom da više ne pamtim kada je to bilo, utakmica sa Milanom došla je isto kao i ova sa Renom, negde oko beogradskog festivala piva. Kao redovan na tribini koja je imala svoj skroman broj, a onemogućen da uđem na stadion kao što ću ući u četvrtak, sa svojom članskom i godišnjom kartom, rešio sam da noć provedem na Marakani. Taj dan sam iz Šapca stigao u 15h pred stadion. Neiskusan, i slabo opremljen za takav jedan poduhvat, pržio sam se na avgustovskom suncu. Nikoga nije bilo na blagajni. Prva grupa je stigla tek negde oko pola 8. Noć sam proveo u polu sedećem položaju. Ne sećam se ni da li sam spavao. Kroz maglu se sećam da su novinari dolazili da nas fotografišu za naslovnu stranu Žurnala. U 10 ujutro, nisam mogao da vidim kraj kolone iza sebe. Izneli su me ostali na rukama, jer nije postojao drugi način. U rukama sam čvrsto držao karte. Zaboravio sam da uzmem 300 dinara kusura od gospođe na blagajni. Mislim da su i moji tada shvatili isto ono o čemu sa već pričao. Nema tu leka.
Ovo su dogodovštine običnih ljudi iz kojih je rođena Crvena zvezda. Ovo su životi običnih ljudi koji rade samo srcem, za koje je ljubav neprocenjiva. Ovo nisu dela da se njima hvalimo, ovo su dela da učimo jedni druge da je sve ovo naša Crvena zvezda. Sa njom će biti sva njena deca, rasuta širom sveta, koja će se setiti svojih ludosti zbog NJE, i koja će sa nama na stadionu zapevati u glas ono….kad osetiš da se nešto kuva, pogledaš na sat, a na satu 20:25. Tada vidiš kako i druge tribine udaraju dlanom o dlan, i čuješ poznat poklič: “Ustanite Delije, ustanite Delije“. I svi ustanu. Tada se podsetiš zašto si Zvezdaš, i zašto ljudima nije bilo teško da jutros naprave gužvu na Marakani, i zašto svaki Zvezdin poraz može postati samo jedno, buduća Zvezdina pobeda. Neka ona bude baš u četvrtak.
Vidimo se tamo gde kolena nevernih klecaju, gde padaju titani, gde bubnjeva zvuk odjekuje, tamo gde igra Zvezda. U pobedu!
-
Dule93
- World Class Manager
- Поруке: 7064
- Придружен: 04 Нов 2010, 02:03
- Место: Jabucki Rit
- Klub koji vodite: Frankfurt
- Formacija: 3-5-2
- Mood:
- Has thanked: 1 time
- Status: Није на вези
[glow=red]Tekst da stoji u tunelu, od nas u crveno-belom![/glow]
Ja sam navijač Crvene zvezde! Ja sam prešao hiljade kilometara da bih gledao svoj klub kako igra. Ja sam plakao kad Zvezda izgubi. Ja sam jedan od onih koji vam je skako po glavi prilikom svakog izlaska na teren. Ja sam jedan od onih zbog koji drhte zidovi Marakane. Ja sam jedan od onih koji je pravio pritisak sa tribina. Ja sam jedan od onih koji je deo koreografije.Ja sam jedan od potomaka onih koji su od Zvezde napravili ono što je danas. Ja sam jedan od onih zbog koga je klub u kojem igrate veliki evropski i svetski klub. Ja sam jedan od onih kojih koji živi sa klubom i kada nisam na stadionu. Ja sam jedan od onih zbog kojih niko ne voli da igra na Marakani. Ja sam jedan od onih koji je od poslednjih para studentskog džeparca kupovao kartu da gleda Zvezdu.
Ko igra dole na travi nek srce ostavi....
Ja sam jedan od onih kome je ovaj klub član porodice. Ja sam jedan od onih koji će vam aplaudirati kada izgubite. Ja sam jedan od onih koji vas neće ostaviti kada vam ne ide. Ja sam jedan od onih koji će vam pevati kada se gube titule. Ja sam jedan od onih koji će razumeti sve. Ja sam jedan od onih koji vam nikad neće oprostiti da se na terenu ne borite! Ja sam jedan od onih koji će vas pesmom ispratiti kad vidi da želite. Ja sam jedan od onih koji želi da vidi da za vas nema izgubljene lopte. Ja sam jedan od onih koji će, ako treba, slaviti poraze, iz kojih vi izlazite iscrpljeni od borbe i želje. Ja sam deo grba koji nosite. Ja sam jedan od onih kome je važno da sve ovo znate! Ja sam navijač Crvene zvezde.
U boj, krenite junaci svi!
Ja sam navijač Crvene zvezde! Ja sam prešao hiljade kilometara da bih gledao svoj klub kako igra. Ja sam plakao kad Zvezda izgubi. Ja sam jedan od onih koji vam je skako po glavi prilikom svakog izlaska na teren. Ja sam jedan od onih zbog koji drhte zidovi Marakane. Ja sam jedan od onih koji je pravio pritisak sa tribina. Ja sam jedan od onih koji je deo koreografije.Ja sam jedan od potomaka onih koji su od Zvezde napravili ono što je danas. Ja sam jedan od onih zbog koga je klub u kojem igrate veliki evropski i svetski klub. Ja sam jedan od onih kojih koji živi sa klubom i kada nisam na stadionu. Ja sam jedan od onih zbog kojih niko ne voli da igra na Marakani. Ja sam jedan od onih koji je od poslednjih para studentskog džeparca kupovao kartu da gleda Zvezdu.
Ko igra dole na travi nek srce ostavi....
Ja sam jedan od onih kome je ovaj klub član porodice. Ja sam jedan od onih koji će vam aplaudirati kada izgubite. Ja sam jedan od onih koji vas neće ostaviti kada vam ne ide. Ja sam jedan od onih koji će vam pevati kada se gube titule. Ja sam jedan od onih koji će razumeti sve. Ja sam jedan od onih koji vam nikad neće oprostiti da se na terenu ne borite! Ja sam jedan od onih koji će vas pesmom ispratiti kad vidi da želite. Ja sam jedan od onih koji želi da vidi da za vas nema izgubljene lopte. Ja sam jedan od onih koji će, ako treba, slaviti poraze, iz kojih vi izlazite iscrpljeni od borbe i želje. Ja sam deo grba koji nosite. Ja sam jedan od onih kome je važno da sve ovo znate! Ja sam navijač Crvene zvezde.
U boj, krenite junaci svi!