A very ordinary football story - FM17

[mdacha]

[glow=brown]" Zivot je kao fudbal, trebas se nauciti braniti, boriti i priznati gresku. Ponekad precutati, ponekad napadati. Padas i dizes se ko da nista nije bilo i nastavljas dalje da se boris za pobedu...... "

" Fudbal je igra koja se sastoji od davanja i primanja pasova, kontrolisanja lopte i stavljanja u poziciju da primiš loptu. To je strašno jednostavno. "[/glow]

Kao sto biva na svakom pocetku dozvolite da se predstavim. Ja sam Gerinson Garrido, gradjanin Manchestera, tacnije njegovog predgradja Mostona. Starac sam, vec na zalasku zivota, fudbalski zaludjenik i ljubitelj pabova i dobrog Engleskog piva. Kao i svaki Englez, narocito onaj iz Manchestera, obozavam najpopularniju sporednu stvar na svetu. Znam, znam ... pitate se sada odakle sedi starac sa stapom i sesirom u kariranom kockastom odelu u ovoj prici, ali polako, svaki kraj ima i svoj pocetak pa tako i ovaj moj. No, krenimo redom. Ispricacu Vam moju pricu, jednu sasvim obicnu fudbalsku pricu, koja je meni promenila zivot i napravila me onakvim kakvim i dan danas jesam, pocasnim clanom trenerske asocijacije Engleske.



Put nas vodi 50 godina u proslost, onoga dana kada sam okacio kopacke o klin, te davne 2016-e godine, i resio da uplovim u nov izazov, onaj menadzerski. Sa futbalom sam imao dodira takoreci od samoga rodjenja. Moj otac je bio poznati trener lokalnih Brazilskih klubova, taj posao je radio do doboke starosti takoreci do kraja zivota. Ucio me je svim pravilima, bio i moj licni trener. Moja igracka karijera nije bila onakva kao sto su bile karijere nekih od fudbaskih velikana iz Mancestera vec se bazirala na igru u malim lokalnim klubovima kao sto su Moston Juniors F.C. Manchester Central F.C. Eagley F.C. West Didsbury & Chorlton A.F.C. Irlam F.C. To sve amaterske ekipe gde su igraci igrali vise iz hobija i da bi se sklonili malo od svakodnevnice i problema. To su bile utakmice gde se jedna cekao taj devedeseti minut pa da svi zajedno sa sve sudijama otrcimo do obliznjeg paba i iscepamo neko pivo. Luda su to vremena bila. Ali ipak covek se uozbilji u jednom trenu i dobije zelju za necim visim, necim ozbiljnijim.

Svaki fudbaler iz Manchestera ima samo jedan san u glavi, a to je da nekada zaigra ili trenija neki od manchesterskih velikana. Ja ipak, bez skromnosti i patetike, nisam to zeleo. Mi u Mostonu smo malkice drugaciji, mi imamo svoj san i svoj klub. E taj san je meni postao java. Dobio sam poziv, onaj pravi menadzerski poziv, da vodim klub koji je bio ikona naseg vremena, klub koji smo mi stvorili, navijaci, razni igraci ... klub United of Manchester !

[shadow=darkred][/shadow]

[mdacha]

Pocetak ... sto bi rekao nas narod "kao pao s Marsa". Konacno sam tu, na adresi 310 Lightbowne Road, Moston, Manchester. Nije da nisam dolazio na Broadhurst Parku, bio navijac, igrao dva tri puta, ali kako da kazem ovo je nesto posebno. Ta draz, taj osecaj, ti leptiri u stomaku, ma fanaticki, fantastican osecaj. Biti u jezgru ovog velelepnog zdanja i jos biti buduci menadzer, a pritom nemati ama bas nikakvog prethodnog trenerskog iskustva ... uf, i sad me drma emocija kad se samo setim kako je bilo. Nekada se pitam odakle ja u toj prici, ali i sam sebi brzo odgovorim da sam ja veliki postovaoc i prijatelj kluba, za koga sam cinio mnoga dobra dela, jednostavno sve podredio njemu i moralo je da dodje vreme da me se neko seti i sve to vrati. Na momente osecao sam malu strepnju ... kako ce moji sugradjani to komentarisati i prihvatiti, mene kao menadzera. Znaju me svi kao lokalnog fudbalera, kako drugi pricaju vrlo dobrog fudbalera, koji je zbog ljubavi prema rodnom gradu ostao skoro celu igracku karijeru u njemu. Imao sam mnogo postovaoca, prilazili su mi ljudi vrlo cesto gde god da sam.



Koliko se secam susreo sam se toga dana sa predsednikom kluba, covekom koji je podigao i usavrsio ovaj klub, mojim velikim prijateljem Timom Worrallom. Posle vrlo kratkog razgovora, dogovorili smo i parafirali sve uslove mog ugovora koji su se odnosili na dalji napredak kluba, sigurnost mesta u ligi, edukaciju i trening igraca, skauting omladinaca za prvi tim i naravno mogucnost plasmana u visi rang kroz sezonu-dve. Naravno da se razmisljalo i o mogucim pojacanjima, ali to je ostavljeno po kraju, jer je prvo moralo doci upoznavanje sa trenutrim igrackim kadrom. Ipak detalje ugovora nismo hteli da zvanicno obelodanimo istog trenutka, bice vremena. Bio je mrak, kasno u noc, vreme za mali predah i odmor, pa potom ranom zorom radno, pravo na teren.

[mdacha]

... izlazak pred novinare nije bio nimalo lak. Uhvatila me neka pozitivna trema, sav sam drhtao. Secam se da sam stalno uzimao flasicu sa vodom, na momente i sam nisam ni znao sta cu sa njom. Dok su celnici kluba davali svoja obrazlozenja, meni su se u glavi motale hiljadu stvari, sta reci, dal cu ostaviti pozitivan utisak. Nisam verovao da moze biti ovoliko napeto na samom pocetku. Ali sam sam sebe bodrio i bio podrska, jer nema nazad, nema povratka, to sam sanjao to sam mastao i evo me sada tu, da ostvarim sve to sa voljenim klubom.

Medijima su izneti svi detalji mog ugovora sa klubom. Obelodanjeni su svi detalji razgovora od prethodnog dana sa gazdom kluba. Po reakcijama i aplauzom rekao bih da su mnogi bili zadovoljni. Potom kao sto biva u vecini ozbiljnih klubova, usledilo je i zvanicno potpisivanje saradnje, a potom dodela dresa sa mojim imenom i raznih klupskih obelezja. Toliko sam bio savladan tremom da nisam ni primetio da je dosao trenutak za slikanje a i da jos uvek motam onu flasicu sa vodom po rukama, al ok sve je to deo uspeha i velikih stvari.



Sledila su pitanja novinara, kojih sam se da priznam malo i pribojavao. Pamtim da su tu bila razna pitanja, od onih odakle ja ovamo a da pritom bukvalno nemam niti dana trenerskog iskustva kao ni dovoljno trenerske skole, pa do onih o metodu mog rada, celjevima sa klubom, taktikom, igrackim kadrom. Pokusao sam smireno i razumno da na sve to odgovorim.

- "Mozete li nam nesto reci o ekipi, samom igrackom kadru kao i o nacinu igre, vase filozofije" - bilo je to to pitanje koje sam jedva cekao jer mislim da je ono neko i najvise bilo onako sportsko i trenersko, gde sam mogao da pokazem svoje shvatanje igre i svoj buduci rad.

Prve moje premijerne sezone u klubu poceo sam mojom omiljenom taktikom 4-1-2-2-1. Svakako cu igru najvise bazirati na njoj, jer mislim da igrajuci ovako mogu najvise dobiti od svakog igraca. Sto se tice mentaliteta ekipe on se bazira pre svega na opreznoscu, cuvanju lopte, kratkim i tacnim pasovima, pa tek onda napadom. Sta to znaci? Igru cu graditi strpljivo i precizno, bez mnogo izgubljenih lopti, trudici se da centralni vezni igraci budu srce tima koje ce igrati za krilne napadace i otvarati njima put za brze i ubitacne kontre.



Ovakvom igrom i pre svega taktikom zelim da opravdam ocekivanja celnika kluba koji su mi ukazali najvecu cast pozvavsi me u klub. Neka od obecanja koja sam pred start sezone novinarima i upravi, a sto se ujedno i od mene ocekuje su:



Zbog skromnijeg budzeta na startu sezone, baziracu se na postojeci igracki kadar i probati da ih sto bolje fizicki i mentalno pripremim za start sezone. Sto se tice same ekipe ona je sastavljena iz pre svega iskusnih pojedinaca koji su duzi niz godina vec u klubu i koji predstavljaju stubove same ekipe. Naravno pripomognuti su i mladjim igracima, medju kojima se istice napadac Jason Gilchrist.



Za sada toliko, tek se krenulo sa upoznavanjem same ekipe i adaptacije na samu taktiku. U narednom periodu cu Vas obavestavati o toku prvenstva i nasem napretku. Do vidjenja pozdrav.

[mdacha]

Secam se da sam toliko bio uzbudjen toga dana kada sam trebao povesti tim u prvu prijateljsku utakmicu protiv naseg podmlatka da sam zaboravio i tablu za pisanje i sat i jos mnogo toga. Srecom tu je bio Darren Lyons moj asistent koji se potrudio da sve bude kako treba i pomogne mi u adaptaciji i snalazenju na toj utakmici koju smo dobili rezultatom 3:2, a na kojoj sam video da moramo jos puno toga promeniti kako bi funkcionisali onako kako smo svi zamisljali i hteli. Vredi napomenuti da mi je priredjen fenomenalan docek od strane navijaca kiji necu zaboraviti dok sam ziv. Evo i sad se nakostresim kad se samo prisetim.
Do kraja priprema odigranu su jos cetiri meca. Generalno sam bio zadovoljan rezultatima, ali jednostavno nisam mogao u potpunosti biti spokojan jer je efikasnost mojih napadaca bila vrlo skromna. Definitivno je svima bilo jasno da moramo raditi na tome, pre svega na koncentraciji u napadu. Od igraca koji se namecu za prvi tim je svakako napadac Jason Gilshrist, ali tu su i navalna krila Matty Wolfenden i Jerome Wright.



Znam da sam rekao da necu odmah dovoditi nikakva pojacanja dok se dobro ne upoznam sa klubom, ali na insistiranje mog skauting tima ipak sam popustio. Primecena su tri odlicna mlada igraca, a koji su pritom bili i slobodni i potpuno besplatni. Ranije, pri upoznavanju tima primeceno je da su goreca mesta u klubu pozicija golmana, zatim defanzivnog srednjaka kao i mesto levog beka. Takvi igraci su upravo i pronadjeni i dovedeni kao pojacanja. Mladi golman Harry Andrews od koga se ocekuje da zauzme standardno mesto medju stativama u bliskoj buducnosti, Kisimba Kisimba igrac koji se odlikuje jacinom i brzinom, kao i Cieron Keane koga krasi spretnost, snalazljivost i fizicka snaga.

Uskoro pocinje ono pravo, takmicenje u ligi, mesto gde se trebamo dakazati kako igrai tako i ja kao manager ekipe.

[mdacha]

[size=12pt][font=times new roman]... svaki pocetak je malo nerealan za onog koji je na tom putu, bilo kako se on odnosio, na realne ili nerealne ciljeve, dal' sledi radost ili razocarenje. U mog slucaju bila je ona sredina. Prva zvanicna utakmica, prvi moj trenerski debi. Gostovanje u Lancashire ekipi Chorley. Nisam znao sta da ocekujem, falilo mi je iskustva za ovakve utakmice. Izveo sam najjaci sastav po mom misljenju u tom trenutku. Momci su bili vrlo uzbudjeni isto kao i ja, pokusavao sam da ih malo primirim i spustim na zemlju govoreci im da igraju samo onako kako smo trenirali i to ce biti dosta. Secam se da smo igrali dobro, mada na pocetku dosta stegnuto, ali kako je mec odmicao uzimali smo sve vise lopti i drzali je u nasim nogama, bas onako kako sam zamisljao. Ali ipak nismo uspeli da postignemo taj zeljeni pogodak i utakmica je zavrsena najnepopularnijim rezultatom 0:0. Osecanja su mi bila pomesana. Znam da sam mogao jos nesto da ucinim da mozda dobijemo, da odradim jos neki potez, tako mi se bar cinilo ... ali kazem sam sebi "alo mogao si i da izgubis" ... i odmah skrenem misli ... "odlicno, ovo je dobar rezultat, vratice nam se sve".



Tako je i bilo, naredna kola donose one prave igre, golove i pobede. Nakon devetnaest odigranih ligaskih utakmica nalazili smo se na visokom i po nas iznenadjujuceg treceg mesta sa skorom od 10 pobeda, 6 neresenih utakmica i samo 3 poraza. Kazem iznenadjujuceg jer ovogodisnji cilj je bio uigravanje ekipe pre svega i plasman na sredini tabele. Niko nije ni pomisljao da mozemo uci u borbu za visi rang jer u ligi prvak ide direktno, dok se timovi od drugog do petog mesta bore za jos jedno mesto koje vodi u visi rang. No, sreci se u zube ne gleda, pa tako ni mi necemo odustajati niti se povlaciti sada kada nam se ukazuje ovakva sansa.



Ovo je pre svega timski sport, ali uvek ima i onih koji malo odskacu i onih koji se namecu. takav je slucaj bio i sa nama. Ako se znalo vec da je vise puta pomenuti Gilchrist talenat i da se od njega ocekuju golovi (postigao je 7 u ligi), onako iz drugog plana isplivao je Sam Madeley, i sa svojih 8 postignutih golova u ligi istakao kandidaturu za prvog spica ekipe. Ipak pre svih najbolji utisak ostavio je desni winger Matty Wolfenden, koji je postigao 12 ligaskih pogodaka i imao 5 asistencija. Ovaj 29-o godisnjak je pokazao svoje iskustvo i nametnuo se kao pravi vodja ove talentovane ekipe. Iskren da budem i jas bio pomaloiznenadjen njegovom odlicnom igrom, ali opet sa druge strane sam bio i ponosan na to jer sam igracu pogodio i dao pravu rolu i poziciju u timu.

Ipak ima tu jos nesto na sta sam bio veoma ponosan, a to su igre mog tima u FA kupu. Nikada do sada nismo imali zapazenije rezultate u ovom takmicenju. Stici do drugog kola gde nas cekaju MK Donsi je ogroman uspeh tima. Krenuli smo iz kvalifikacija, od prve runde. Padali su redom Stratford 4:1, potom u drugom kolu kvalifikacija Carlton sa 2:0 i napokon u trecem kolu Stafford identicnim rezultatom. Doslo je i to istorijsko prvo kolo FA Kupa, koje po nas imalo tezinu meca Lig sampiona. U medijima se provlacila prica da smo totalni autsajderi, to su porvrdile i sve Engleske kladionice. Verujem da je to zato sto smo em igrali na gostujucem terenu em sto su Notsi bili rang iznad nas. No, pokazali smo svima da smo zrela ekipa i jednom sjajnom i veoma pametnom igrom bacili u pravi fudbalski nokdaun tim Notts County i slavili sa 0:2. [/font][/size]




"Some people believe football is a matter of life and death, i am vary disappointed with that attitude. I can assure you it is much, much more important than that."
Bill Shankley

[mdacha]

U sportu, ajde u fudbalu, nema težeg zadatka, nego "cuvati" seriju, nastavljati je iz meca u mec, drzati "podignutu" formu, boriti se protiv jakih rivala, psihicki ostati stabilan i na kraju, jos jednom trijumfovati.


... tezak je to bio mec za nas. Ipak su Donsi iskusniji i jaci tim. Nasa zelja za plasmanom u narednu rundu FA kupa je bila velika. Nazalost samo je bila zelja jer smo jednostavno sagoreli u njoj. Dalje nije moglo. Bolji tim MK Donsa je prosao u drugo kolo. Pobedili su nas sa ipak visokih 4:1. I pored poraza ostaje zabelezen ovaj uspeh, plasman u glavni zreb FA kupa.

Sto se tice naseg ucesca u onom manje vaznom kupu FA Trophy, koji je dosao u vrlo nezgodnom trenutku po nas jer su nam misli bile uprte ka utakmici drugog kola FA kupa, ispali smo u trecoj kvalifikacionoj rundi u jednoj vrlo neizvesnoj i dramaticnoj utakmici od ekipe Stafforda sa 1:2.



Ligaska utakmica protiv Gainsborougha nije donela nista novo. Nastavili smo gubitnicki niz iz kup takmicenja, nesto se moralo preduzeti. Usledila je hitna reakcija u vidu promene taktike koja se pokazala kao prava promena, jer se pozitivno odrazila pre svega na efikasnost ekipe. Pored promene taktike usledio je i jedan transfer koji su svi u ekipi sa odusevljenjem prihvatili. Radi se o napadacu Will Abbotts-u, reprezentativcu mlade selekcije Walesa.



Krenuli smo lakse da dajemo golove i naravno s time i da pobedjujemo. Napravili smo seriju od deset uzastopnih utakmica bez poraza. Vec smo se ucvrstili u gornji deo tabele, a kako smo dobro igrali tako su nam i apetiti rasli pa je krenula odmah prica o "kvalifikacionim" utakmicama za visi rang. Naravno da to nisam dozvoljavao vec sam smirivao strasti kako kod mog osoblja tako i kod samih igraca. Ipak Nakon serije dobrih rezultata i takozvane "vode u usima", dogodio se Bredford kiji nas je prodrmai i vratio u javu. Porazeni smo sa 3:0, ali imali smo i srece jer je moglo biti i mnogo gore od toga. Nakon toga rezultati nisu bas bili na zavidnom nivou, previse neresenih utakmica u kojima smo i bili bolji tim, ali ipak u predzadnjem kolu osigurali smo ucesce u play-offu za visi rang. Ligaski deo smo zavrsili na trecem mestu sa ukupnim skorom 21-13-8 i sa ukupno 76 osvojena boda. Sto se statistike tice, najbolji strelac ligaskih utakmica sa 22 postignuta pogodata bio je zadnje pojacanje Will Abbotts, a najbolji u asistencijama, njih 13, bio je Sam Madeley. Sto se timske statistike tice u vrhu smo po postignutim golovima, ukupno 76. Sve je to ohrabljivalo kako igrace tako i mene pred pocetak play-off. A na putu ka konacnom cilju kao prva prepreka u polufinalu nam stoji ekipa Brackleya, koja je zavrsila ligaski deo na cetvrtom mestu sa samo jednim bodom manje od nas, sa ukupno 23 pobeda i 69 postignuta pogodaka.



Kao i sto se ocekuje u polufinalnim utakmicama dva tima koja su bila u vrhu tabele, tima koja je delio samo jedan bod, neizvesnost, uzbudjenje. Toga je sve bilo na mecevima Brackleya i FC Uniteda. Nesvakidasnje polufinale, pre svega sto su vidjene dve gostujuce pobede. U prvom mecu domacin Brackley Town je napadao bio bolji rival, ali nekad je potrebna i doza srece da bi se ostvario povoljan ucinak. E ovaj put je moj tim bas imao. Utakmicu je resio, ko bi drugi no Will Abbotts sa dva postignuta gola, stime sto je onaj drugi, odlucijuci, postigao u 87. minutu. Utakmicu smo dobili sa 1:2 i imali odlican zaogaj za revans mec. Ali kao sto to biva jelte, ne moze sve da protekne lagano, bez komplikacija, pa tako i ovaj drugi duel. Koliko smo imali srece u prvoj utakmici toliko je nismo imali u drugoj i izgubili smo sa 0:1. Sledili su produzeci, koji su protekli u opreznoj igri, mada je u zadnjim minutima Abbotts imao stoprocentnu sansu kada je sam izasao ispred gostujuceg golmana, ali na nasu zalost sutirao pored leve stative. Rezultat je ostao ne promenjen i sledili su penali, po meni i najpravednija odlika o finalisti po svemu prikazanom u obe utakmice. Na nasu srecu Fortuna nas je pogledala i ovoga puta i poslala u finale, posto smo pobedili boljim izvodjenjem penala sa 5:4, gde nas ceka ekipa Altrinchama.



13. Maj 2017. godine, stadion Moss Lane, dom igraca Altrichama, uporiste play-off finala, 5.435 posmatraca od toga 1.435 nasih vernih navijaca. Zbog pravila lige koje kaze da pravo domacinstva u odlucujucoj utakmici ima bolje plasirani tim na tabeli, morali smo da putujemo u Altrincham i fakticki budemo gosti u ovom po nas istorijskom mecu. A mec, sta reci ... pripremio sam jedno takticko iznenadjenje na koje su moji igraci fenomenalno odgovorili. Sedam golova u finalu govore da je ovo utakmica sezone u svakom pogledu. Vodili smo konstantno i ako su domacini uvek uspeli da stignu ali ne i da prestignu. Na kraju istorija je ispisana, pobeda je nasa, 3:4 je konacni rezultat. Slavlje moze da pocne, Vanarama National League nije vise san ... vec java !!!

[mdacha]

I tako dok se ceka pocetak nove sezone u visem rangu, secam se da smo par dana zaredom analizirali ovaj uspeh FC Uniteda, koji ruku na srce jos uvek svima nije da kazem grubo "bio jasan", tacnije jos smo bili nekako zaprepasceni i pozitivno zgranuti. Ali dobro, opet smo shvatili sto je najbitnije datu situaciju i prionuli takoreci bez dana odmora na analize prosle i pripremu nove sezone.

Ovako je u brojkama izgledala istorijska sezona za moj klub:

* Awards
* Stats
* Best eleven
* Moments of the season
* Attendances
* Biggest win
* Longest Winning Streak

Sto se mene kao trenera tice mogu se pohvaliti da sam krenuo u skolu za trenere radi dobijanja National B Licence, a trajace cetiri meseci. Pored toga ponudjen mi je i novi jednogodisnji ugovor koji sam ja sa zadovoljstvom prihvatio i potpisao. Sto se tice nekih posebnih uslova nije ih bilo sa moje strane, jer novac je jedno a ljubav prema klubu je sasvim nesto drugo.

Naravno da je na kraju sezone bilo odlazaka igraca iz ekipe, uglavnom po isteku ugovora. Bilo je tu nekih i bitnijih igraca iz prosle sezone. Realizovali smo i par dolazaka u klub, ali o tome cu nakon starta naredne sezone i odigravanja prvih prijateljskih utakmica.

[mdacha]

Pripreme za visi rang tekle su mirno i u tisini, jer bili smo svesni da ne mozemo pucati puskom bez metkova, pa smo se tako i ponasali. To su potvrdjivale i Engleske kladionice koje su nas svrstavale medju glavne konkurente za ispadanje. Niko iz kluba se zbog toga nije oglasavao u medijima niti je vladalo neko uznemirenje medju samim igracima. Svi su marljivo radili, trenirali, zeljni nove avanture i novog dokazivanja.

Kao sto to i biva, neki igraci na kraju sezone jednostavno zele da napuste klub i oprobaju se u nekom drugom. I mi smo ostali bez nekolicine igraca, ne tako zapazenih uloga u protekloj sezoni, ali najveci nas neuspeh secam se da je bio taj sto nismo uspeli da zadrzimo mladog i talentovanog golmana Andrewsa koji je otisao u Crawley. Moj skauting tim je ozbiljno shvatio ovu situaciju i odmah je prionuo na posao trazenje novog cuvara mreze. Izbor je pao na iskusnog golmana Maccesfielda Craig Rossa. Od bitnijih igraca koji su stigli zajedno sa golmanom su defanzivac Sam Berry, levi bek Alex Whittle, centralni vezni Joe Hanks, napadac Brandon Griffiths devetnaestogodisnjak koji ce biti svakako buducnost kluba, desni bek Arlen Birch takodje mlad i perspektivan igrac.



Pocelo se sa radom na novoj taktici i novim insrtukcijama igre. Radili smo na formaciji 4-4-2 koja je po meni dosta kompleksnija i ucinkovitija od predhodne taktike. Probaceno da iskoristimo sav napadacki potencijal koji imamo uz podrsku krilnih igraca koji ce biti napadci orijentisani i sa instrukcijom da pokupe loptu sto dublje mogu i iznesu je na protivnicku polovinu. Gajicemo i malo agresivniju igru koja ce dati na znanje protivnicima da nece moci tako lako da drze dugo loptu u svojim nogama. Igra tima ce biti dosta smirenija i disciplovanija. Jednostavno ce mo pokusavati da kontrolisemo svaki mec i namecemo nasu igru. To smo jedino mogli postici napornim radom i prijateljskim utakmicama. No, spisak timova za te utakmice nije bio dug pa smo malo bili ograniceni sa odabirom protivnika u pripremnom periodu. Na listi odigranih meceva nasle su se cetiri utakmice:



Ono sto sam zakljucio je da imam prostora za dalji rad, mladi i novi igraci su se odlicno pokazali i deluju kao prava pojacanja i buducnost kluba. Uskoro pocinje ono pravo, borba za sto bolji plasman, za pocetak opstanak u dosta ozbiljnijem takmicenju.