Nikada nisam bio dobar ucenik, to i jeste razlog zasto poslije zavrsene srednje skole nisam nastavio dalje. Kao i veliki broj tinejdžera imao sam zelju da postanem fudbaler, i moram priznati imao sam sjajne preduslove za to. Moje ime je Zlatan Ivanovic i rodjen sam 27.2.1970.u Beogradu. Moji roditelji su poreklom iz Bosne, tacnije iz Zenice. Fudbal sam poceo trenirati u 10oj godini u omladincima moje prve ljubavi Partizana. Trudio sam se zaista da ostavim dobar dojam, prvo jer je to moj klub a drugo da bih obezbedio egzistenciju. Secam se tog dana ko da je bilo juce, bilo je leto i klasicni julski dan. Imali smo trening te pre treninga u svlačionicu je usao trener i rekao Ivanoviću podji sa mnom u kancelariju. Kada smo tamo dosli na stolu je stajao ugovor, plata nije bila Bog zna sta ali nisam oklevao ni sekunde, sa 17 godina sam potpisao svoj prvi profesionalni ugovor, bio sam van sebe. Medjutim pravu priliku u Partizanu nisam dobio, odradio sam pet godina u Partizanu jedva skupivsi 10 utakmica, uglavnom sam isao po posudbama. Od 92-94 igrao sam za nekoliko nizeligasa kada sam odlucio da od ovoga ne mogu ziveti, morao sam upisati neki fakultet ili barem zavrsiti neki zanat. Moji roditelji su isli svako leto u Bosnu, nikada nisam imao zelju otici tamo ali te 94.sam odlucio drugačije, bez obzira na sve probleme na ovim područjima tada, nisam ni slutio da ce to zauvek promeniti moj život. Sa rodbinom iz Bosne prvi put sam se upoznao eto kada sam imao 25 godina, razlog je sto oni nikada nisu hteli dolaziti u Srbiju a ja u Bosnu, ali bilo mi je drago, jer do sada sam samo imao roditelje i nikoga vise. Jednu noc sa rodjacima dogovorio izlazak u neki zenički kafic i tada sam ugledao nju. Čovece nikada lepsu djevojku nisam video u zivotu, ma zaljubio sam se momentalno u nju. Nakon kraćeg raspitivanja te skupljanja hrabrosti odlucio sam joj prici i uspeo je nagovoriti na izlazak sutradan. Pre izlazaska sam osecao tremu ko da trebam igrati derbi, stvarno ljudi zaljubio sam se u nju na prvi pogled. Izlazak je prosao sjajno te smo posle izasli još par puta i napokon smo se poljubili, nikada nisam bio toliko sretan zbog poljupca. Sve se ovo odvijalo u junu, juli je strasno brzo prosao i došao je august, moram ići nazad u Beograd. Moram priznati bio sam pretužan te sam već tražio rješenja i načine kako da se što prije vratim u Bosnu. Dan pre nego sam trebao krenuti zvala me da dođem u njen stan, naravno pristao sam, ali kada sma došao kod nje čekalo me iznenađenje. Njen ćale je sedio te kao i prije 7 godina u Partizanu stavio ugovor ispred mene i rekao je:
''Nina mi je rekla da si bio u Partizanu 5 godina, vrijediš valjda nešto, barem za klupe.''.
Bez razmišljanja sam potpisao i bio sam najsrećniji čovek na svetu. Ispostavilo se da je njen ćale Emir, u nekoj skupštini Čelika, lokalnog kluba i ona mu je ispričala moju priču. Narednih 10 godina sam proveo igrajući za Čelik, postao ljubimac navijača i kapiten. Nakon završetka karijere Nina ja i naš sin smo se odlučili preseliti u Beograd gdje sam ja počeo učiti da dobijem neke trenerske licence, jer očigledno jedino u fudbalu ''imam hleba''. Našao sam posao iznenađujuće brzo, u Voždovcu ali ne kao trener nego trener pionira, nije loše za početak ha ha.
14:00
-
Ženo puna mi je patka ove dece više, pa to bez roditelja nije sposobno pertle zavezati!
-
Sam si sebi kriv, što nisi doktor?haha, nego zvao je tata, želi sa tobom popričati.
-
Šta li sprema Emir baraba stara haha, ajde saću ga nazvati.
-
Hoćes li nešto da ti kupim, odo do prodavnice ?
-
Ma nemoj ništa... Ustvari kad bolje razmislim kupi mi jednog Lava ladnog kao zemlja, ljubavi.
-
Dobro i nazovi tatu, nije bezveze zvao.
14:10
-
Zdravo Emire, što si me tražio?
-
Biću direktan, jel imaš onu trenersku licencu ti, mislim jeisl je dobio?
-
Jesam, što ?
-
Treba mi trener, jesi li zainteresovan?
-
Ma daj bre dosta mi je ove dece još trebam u Bosni decu trenirtai, ne želim.
-
Idiote vodio bi prvi tim, malo smo u govnima a pod malo mislim do guše. Stegli su nas pravo i evo hoće tebe za trenera, ne znam šta su vidjeli u tebi.
-
Videli su lidera haha. Sve zavisi od ugovora, premija. Ne mogu dzaba doći živjeti od ljubavi.
-
Za to se ne brini, obezbijedit ću ja svojoj kćerki, unuku i tebi sve, samo dođi sutra odma.
Odmah sam malo poečo surfati internetom i stavrno sam video da navijači žele razapeti upravu zbog lošeg rukovođenja kluba, moram biti iskren bio sam oduševljen ovom idejom kao i Nina. Spakovali smo se i sutradan se zaputili u Zenicu na potpis ugovora...
(Ovo je samo uvod u priču, malo kasnije idu slike i sve potrebno. Prvi put pišem nešto ovako tako da svaki savjet, kritika i pohvala su dobrodošli. Nadam se da ćete uživati
Javljam se prije prvog kola. )
[/list]