Život piše romane

[Lexa]

Ni sam ne znam kako sam se našao u Portugaliji. Verovatno zvuči poznato, ali ovo je istina. Keve mi.

Ja, Bađo (Ne Roberto, ortak iz Padine, Mika Bađo, u osnovnoj furo konjski rep i šiške, pa ga prozvali tako), Mare i Joca Dleto. Još jedan siromašni petak, Zaječarsko i 340 kinti sveukupno u našim džepovima. Polu-pokisla voždovačka klupica u parkiću kod Vojnih. Dan je bio mestimično smoren i kišovit. Ni sa buksnu nismo imali (dobro, banuo je Žile Palija, don’o njivu, al nema veze).

To popodne rešismo da odemo do najbližeg Mocarta, bilo vanredno kolo Premijer Lige i Francuza. Mare stavio Marsej GG, Junajted iz iksa, Fener iz keca i nekog Litvanca više. Na 200 đenga, uletelo soma ipo. To smo zavalili na klupicama i kud koj’, šta ćemo, aj’ opet do Moca. Joca predloži da bacimo na orfanelu sve, pa ako uđe-ušlo. 17, 34, 17, 1, 22... Mi u šoku. Sa soma napravismo 30. Pa sa 30, mnogo više. U roku od odma smo se razvalili Rubinštajnom sa Jocine gajbe. Na njemu etiketa i neko papirče na kom je pisalo „Jovane, ako otvoriš ovi vinjaci šlogiraćeš se, ima da te jurim do Portugalije“. Mi rekosmo-taman. Šlogirani Vinjau. To je poslednje čega se sećam.

Protrljao sam oči, upalio polutku Maše (jbg, imalo se) i sledeće što sam ugledao, osim dve preplanule guzate ribe, su neke gajbe, okrečene u hiljade boja. Jebote, dal tripujem, da nisam možda u Vojvodini, koji je ovo kupus?

Nije Zrenjanin, dete mu...

Niski, ružni lik, sa cvajama na očima šutnu one drolje i izusti nešto u fazonu „Žbau snjor ž Porto ž“. Ja reko, opušteno, ima kod nas dosta ljudi sa govornom manom. Ali onda mi reče: „Gosn. Alek, Vi primleni v nashe klub. Tchestita vi“. Rekoh sebi, sad je dosta! U kom sam ja ovo šouu? Ipak, prihvatio sam poziv Manuela (tako se zvaše ovaj lik, jel’) i on mi je objasnio otkud ja tu. U Portugaliji. U Portu.

Naime, između sinoćnjeg bunila sa ortacima, rešio sam da se sprdam sa ljudima po internetu. Ne znam ni sam kako sam došao do adrese ovog lika, ali ispostavilo se da je predsednik fudbalskog kluba. Boaviste.

Poslao sam mu, valjda, pismo u kom se ja prijavljujem za prazno mesto trenera ovog čuvenog kluba iz Porta. Boavista, portugalska Stara dama....

Uskoro nastavak...

[Lexa]

Boavista. Portugalski prokletnici. Bili su izbačeni u Tonbe Ligu pre par godina, a onda, znamo svi to, dobili specijalno izvinjenje od suda Portugala i kartu za povratak u Primeiru. Kako će se snaći? Još je došao nepoznanica iz malene Srbije... Kaže O’Bola da ima mentalitet koji se poklapa sa klubom. Aleksa Vojinović.



Pikaju lopte na legendarnom stadionu Bessa Seculo. Može da primi ceo Kostolac, daklem 30 soma živih ljudi. Na ovom terenu su fudbaleri Boaviste uspeli ukletom portugalskom trilingu jedini da otmu titulu. Beše to davne 2001. Uspeli su da budu viceprvaci 3 puta, ali u poslednjim godinama klub se suočavao sa mizernom finansijskom situacijom, zbog čega ih je portugalski Tole šutnuo u tamoneku ligu. Pravda im se vratila, doduše neočekivano, te u napadu panike su rešili da angažuju men za menadžera. Kažu cilj im je da karamo Porto i da opstanemo u ligi. Ili samo da karamo Porto. Ma, da budemo jedan lud tim ove sezone!

Jeb'o nas ko nas sastavi: Žuća, Noske, Beli, Lepi, Klidžo, Goša (stoje), Luđa, Batina, Brka, Kobra i Milorad.

Tako nekako roster izgleda. Mora se prodaje, videlo se odma', pride što krompir bleji u kasi. Navijači kažu-da dovedete Ciginog iz Olhanensea el nema da dolazimo na stadion. Nema prave zvezde, eventualno Quincy koji je bubamaru peglao na Hajberiju nekada. Propali talenat, kažu keva mu dobila Ebolu, pa se izbedačio. Izlečiće njega čika Alek. Pace 18, jebiga.



Boavista. Ukratko. Čeka mene jebada žestoka ovde.

[zele]

Odlično. Čime slikaš, snipig tulom? Ako igraš u vindov modu, skini gyazo sa gyazo.com i slikaj sa njim, isti je kao sniping tul, samo što ti odmah uploaduje sliku na net, posle samo odeš na vjuj imidž i taj link staviš u img zagrade. Olakšava ti posao.