Двомеч против Нафтана са моје тачке гледишта
Како је прошло мало времена од утакмице са Нафтаном, хладније главе размишљам о свему што нам се догађа. Докле ће овакве ствари нама да се дешавају? Кад ће Бог да нас погледа макар крајичком ока? Кад ћемо више да освојимо ту титулу? Доста је било изговора.
После одласка Аџића и онаквог зимског прелазног рока, чак и они најгласнији су били задовољни урађеним, довели смо све најбоље из ЈСЛ. А онда је дошло пролеће, победили смо Партизан три пута, освојили тај Куп који је тад представљао почетак бољих дана.
Онда пауза, па почетак прелазног рока, припреме. Довели смо Љуба Ненадића из Радничког за 15.000 евра, је ли то играч који нама треба? Јел ће он да прави разлику на терену? Борху кога ја лично никад нисам волео, смо изгубили. Ако ставимо прст на чело и размислимо да ли је то нормално, кратко ћемо размишљати. Довели смо играча на позајмицу, трпели смо га много дуго и напокон кад је почео да пружа мало боље партије и што је најгоре од свега, кад смо му подигли цену, ми га дамо за џабе. Борху смо изгубили а довели тотално неспремног Елија Бабаља. Играча који у скорије време неће да заигра. Такође и Милана Јовановића. Прелазни рок који ме подсећа на Ивана Аџића, оде важан играч, доведе се замена у року од десет минута. Каква то је већ друга прича, битно је да смо довели појачање.
И онда жреб, Нафтан из Белорусије, клуб за који нису чуле ни најватреније присталице Фудбал Менаџера, самопоуздање на нивоу, реално нула тим. Прва утакмица, Делије и Фратрије, лепо изгледа. Почиње утакмица, 0-1, 0-2, 0-3, полувреме, сви срећни и задовољни. Враћамо се са полувремена, утакмица се заврши 3:4. Друга утакмица на Маракани, 1-0, 2-0, па примимо 3 гола, да би Вешовић извуко нерешено. Срамота.
После утакмице, разни коментари, углавном су сви у праву, нико није задовољан, па ко да буде задовољан после онакве игре? Толико је било критика и критика и критика. Нећу причати о раду управе, јер је већ био један текст о томе, већ о игри наших играча:
Роби је био критикован од нас због форсирања 4-3-3 тактике, или боље рећи 4-5-1 тактике. Недостајала је завршница, јер је нападач био одсечен од остатка тима. То је долазило до изражаја јер нисмо успевали да пробијемо бункер, шта више нисмо успевали да упутимо шут на гол против екипа попут Новог Пазара. Сада у овом тренутку је завршница добра, дали смо 7 гола на 2 утакмице, то јесте довољно. А до изражаја долазе неке друге ствари.
Играмо игру коју форсира један од три најбоља клуба на свету Барселона. Играмо пас игру, у којој је неопходно да се везни ред нон стоп креће и отвара без лопте. А наши мајстори са средине то не раде. Због тога имамо проблем кад нам екипа попут Нафтана одигра пресинг, играмо хаотично. Евандро, Димитријевић и Миливојевић се не крећу, па и кад освојимо лопту она се грешком дода противничком играчу јер се везњак није отворио. Одбрана почиње од напада, од момента кад се изгуби лопта, противник треба прво да пређе везни ред, па онда тек штопере. Крнета и Максимовић су у ове две утакмице код већине голова остављени на цедилу. Ако мало боље погледате нападе Нафтана видећете да се бранимо само са штоперима и бековима, задња линија одбране нема подршку никог из везног реда (сем Мијаиловића у задњих 20 минута). Колико год били талентовани Максимовић и Крнета, а то јесу, без обзира на број примљених голова, после онолико напада, направиће грешку из разлога који сам управо навео и примиће гол.
Како ће исправити грешке не знам, шта више, не занима ме. Морамо исправити хиљаду ствари. Са оваквом игром нећемо проћи ни Омонију, док је титула мисаона именица. Шта можемо да очекујемо у четвртак? Нову утакмицу мучења, нервирања, или бољу игру тима? Све је на Роберту Просинечком, што каже народна изрека „На муци се познају јунаци“.
Од целе ове приче, највише забрињавајућа ствар је приступ играча и незалагање. Види се ко на терену гине, а ко не. Види се ко жели да остави траг у Звезди а ко игра да би отишао у иностранство. Занима ме, да ли ови други схватају нашу љубав према Звезди? Људи долазе из Републике Српске, Црне Горе, Македоније да одгледају тих 90 минута, из љубави према Звезди, и они су у стању да онако играју?
Ми смо Црвена звезда. Ми можемо да изгубимо, али не и да се обрукамо. Не, овако више не иде, нешто мора да се мења, да се мења и то брзо.
