За нас Роби није само фудбалски тренер већ архитекта једне нове Звезде. Та грађевина коју он прави можда неће спадати у врхунска архитектонска достигнућа али ћемо зато барем имати кров над главом који не прокишњава после низа година проведених у бушном шатору.
Прочитајте како тренера Црвене звезде види један од навијача (преузето са форума б 92, написао Harper Lee).
Једна од ствари које су ми се од почетка допале код Робија је што тачно зна кога хоће у тиму и зашто и тачно зна кога неће у тиму и зашто. Једноставно, кад имаш визију игре коју хоћеш да играш лако ти је да установиш профиле играча који ти требају. Нама остаје да се питамо шта бисмо ми гледали од почетка његовог мандата да су надежни имали њух још у првом прелазном року и препустили Робију ово што су на крају морали да му препусте. Ако су тачне цифре које фигурирају ми смо читав овај тим комплетирали за негде око 1.3 милиона евра колико је Партизан дао само за Пашека, играча који једва да има прилику да омирише траву на ЈНА. То је врло рационално пословање. При чему смо имали ту несрећу да најскупљи играч којег смо купили сломи ногу на практично другој припремној утакмици и направи паузу од годину дана.
Ја све време генерално имам добар осећај кад је Просинечки у питању али то је вероватно зато сто сам матор и покушавам ствари да сагледам мало дубље од једне или две утакмице. Постоји много ствари које он ради користећи логику коју бих и ја користио кад бих био мултимилионер и купио клуб.
Прво, Роби је "what you see is what you get" тренер. Од првог дана је јасно и гласно рекао шта хоће да игра, како хоће да игра, како хоће тим да му изгледа, каква оријентација клуба треба да буде у спортском сектору, како види Звезду за пар година. Штавише, он малтене пред сваку утакмицу чак и издиктира тим који ће играти и тај тим и истрчи на терен. Нема код њега оно не знам, видећемо, имам неке дилеме, бла, бла,... Као да хоће да усади идеју својим играчима да ми немамо разлога да кријемо било шта јер од нас зависи али и усади идеју клубу да Звезда мора да има свој trademark и идентитет.
Друго, врло је посвећен својим играчима, не крије се иза њих,штити их кад погреше али је такође и склон да играчу који одступи од договора без премишљања покаже врата. То играчима улива и сигурност да ће бити заштићени док су унутар система али им такође говори да ни за кога нема попуста и да се место у тиму зарађује а не добија. Мислим да је то разлог због којег сада имамо сјајну атмосферу у тиму. По мени, највећа Робијева грешка је што је од овог свог правила одустао у случајевима Вилотића и Калуђеровића због "вишег интереса клуба", то нас је доста коштало јесенас. На страну што човек зна и разуме фудбал. Верујем да он и дан данас кад сиђе доле на терен играчима као што су Евандро, Каду, Димитријевић или Миливојевић покаже ствари за које ови нису ни знали да их је могуће урадити с лоптом. То даје велики кредибилитет тренеру код играча.
[youtube]
http://www.youtube.com/watch?v=MFE7XUANybU[/youtube]
Треће, не плаши се увођења младих играча али тачно зна од играча до играча коме треба дати шансу, када и зашто. Читао сам овде бесконачна вајкања због тога што се не уводе млади играчи и буквално нисам могао да верујем шта читам. Не знам како људи уопште замишљају да се у систем и игру уводе млади играчи. То није могуће по систему грунеш десет јуниора у састав па шта испадне, млади играчи се уводе дозирано тако да је окружење безбедно али и да од њих нешто зависи. Другим речима, мора се наћи добра мера између бесомучног увођења деце у игру који ће да трпе бродолом до бродолома и увођења у garbage time-u кад од њих ништа не зависи него само истрче да се упознају с тереном. Неко је израчунао да смо у среду изашли на терен са тимом који је укупно 50 година млађи од тима Партизана. И то нису било које године, то је 50 фудбалских, каријерних година. Толико о томе да нам тим није подмлађен али се тога треба сетити и кад се играчима набрајају грешке и када се људи чуде како нисмо успевали да се изборимо за већи број дуела на средини.
Четврто, Роби је као бивши "једач лопте" опсесивно оријентисан ка играчима који имају технику потребну да се игра модеран фудбал, што је велика и значајна ствар од које ћемо дугорочно можда највише профитирати. Најтеже је и захтева највише времена научити играче да по аутоматизму раде основне ствари у фудбалу и то у кретању. Кључни разлог зашто до сада нисмо успевали да играмо оно сто Роби хоће, осим на махове, је то што нам играчи имају слабу технику и због тога немају поверење да одиграју и оно што могу а камоли да унапреде технику до мере када ствари као што су центаршут из трка или пријем и предаја у кретњи, буду буквално као ходање улицом. Ако човек погледа ових 17-18 играча који конкуришу за први тим ту практично да и нема више оних класичних балвана од којих се лопта у најобичнијем пријему одбија по пола метра.
Пето, оно што стоји у уводном пасусу. Очистили смо ростер и направили перспективан тим који може одмах да игра и побеђује и то за страшно мале паре, што је дар с неба за финансијску ситуацију у којој се налазимо. Ко до сада није разумео колико је битно да тим има препознатљив систем игре ово би требало доста да му говори. На овом нивоу квалитета какав ми имамо номинална играчка вредност овог или оног играча уопште не надилази много употребљивост тог играча у организованој игри. То је као кад уђеш у аутобус. Ако имас карту са нумерисаним седиштем као и сви други путници, очас посла нађеш своје место јер нигде не луташ и тачно знаш где идеш. Кад нико нема нумерисано седиште и свако седи где хоће буде супер кад је аутобус празан али чим се напуни онда седе најјачи и најспретнији и пун је аутобус, гужве, кркљанца, свађе и натезања. Само у дотераном систему и кад сваки играч добро зна своју улогу у том систему може да се деси да потпишеш јуниора који у три одигране утакмице да три гола из три различите акције иако се ни у једној од те три утакмице није баш наиграо.
Да је Роби некакав посебан тренер и није. Има он још да учи да би постао такав. Али да је управо онакав тренер какав нам је требао после дуго година лутања и хаотичног пословања, што у пословном, што у спортском сектору, то мислим да више уопште није спорно. За нас Роби није само фудбалски тренер већ архитекта једне нове Звезде. Та грађевина коју он прави можда неће спадати у врхунска архитектонска достигнућа али ћемо зато барем имати кров над главом који не прокишњава после низа година проведених у бушном шатору. Ко то до сада није видео бојим се да му је перцепција јако скромна.
[youtube]
http://www.youtube.com/watch?v=VsNdwaTZIVc[/youtube]
