Лето 2012. године проводим са девојком, и по први пут на мору у иностранству (јер Црну Гору не сматрам иностранством). Обзиром на расположив буџет који је био скроман, одлучили смо се за Грчку, а кад је већ Грчка, нека буде острво Крф!
Прилаз Крфу са трајекта
Сувишно је причати о историјском значају Крфа код српског народа, тако да ћу ту причу за сада прескочити.
После упорног трагања за местом који би нам био база током боравка на острву, избор је пао на место Перама и истоимени хотел, 7 км јужно од града Крфа, или како га Грци називају Керкира. Истина, Перама није место које вам може пружити неко уживање, али за неког ко је спреман да акција свакога дана и да што више обилази острво, то је сасвим исправан избор! Пријатно смо изненађени смештајем иако је хотел скроман, а најбитније је да су собе изузетно чисте, а имају и терасу са које скоро па можете скочити у море. Дан доласка проводимо у "локалу", а за сутрадан је у плану изнајмљивање квад-бајка, или на нашем - четвороточкаша. 7 дана, 18 евра дневно са пуним осигурањем, повољније нисмо могли да прођемо.
Поглед са наше терасе
Првог дана нашег дружења са Кимком (марка возила
) путујемо у оближње место Беницес, јужно од Пераме. Плажа пристојна, вода топла, а још смо и на'ватали природну хладовину. После целодневног брчкања и богатог ручка, враћамо се у базу, а уз пут свраћамо и у Музеј шкољки. Простор није нешто велики, али је зато колекција разних морских живуљки заиста занимљива! Прилази нам и веома симпатична и љубазна девојка, која ради као кустос, започиње причу о разним створењима и показује нам сваки кутак музеја.
Од најшаренијих шкољки до китовог скелета.
Увече идемо у Керкиру, шетамо Старом тврђавом која је отворена за посетиоце од 18 часова, чини ми се, а улаз је бесплатан. Град осваја на први поглед, уске уличице са много шљаштећих продавница, ресторана, а и туриста. При повратку у хотел промашујемо скретање, па ненадано обилазимо и Ахилову палату. Одмах смо провалили да је требало да скренемо лево (од Албукеркија
), али смо наставили тим путем јер смо знали да ћемо изаћи на магистралу недалеко од хотела. Ипак, није нам било баш пријатно, јер на путу није било живе душе, па да смо којим случајем стали, морали бисмо ту и да преспавамо.
Срећом, све је било у реду, па смо се после зезали да нико није ишао у поноћни обилазак палате као ми.
Улаз у Стару тврђаву
Другог дана одлучујемо да идемо на најдужи обилазак, обилазак места северно од Керкире. Вожња је била прави доживљај, гужве у саобраћају уопште није било, па се могао осетити мирис мора са једне, а мирис боровине са друге стране магистрале. Посећујемо места Сидари, које има дугу пешчану плажу, а у њему и Канал љубави, који је природа вешто извајала, јер је терен претежно од глине. Следећа дестинација је Касиопи, врло лепо место које највише посећују наши и енглески туристи. Симпатична марина, доста локалчића, и две мање али одличне плаже - Батарија и Канони. Вода прелепа, бистра, пуна рибица и тиркизне боје. Последња станица је Барбати, мирно и увучено место са великом шљунковитом плажом. Уз пут смо пролазили и кроз Роду, Дасију и Ипсос, који нам се никако није свидео јер је магистрала тик изнад главе док лежиш на пешкиру. Пређено укупно 130км на Кимку од 50 кубика тог дана!
Канал љубави
Плаже Батарија и Канони
Трећи дан је резервисан за обилазак Српске куће и острва Видо. Ипак, пре тога свраћамо до Музеја азијске уметности, који вреди посетити, јер никако не очекујете тако нешто усред Грчке. Српска кућа и Видо = емоције. То се препричати не може, мора се осетити. Љубомир Сарамандић, кустос и почасни конзул ће вам врло лепо испричати причу о једном од најтежих али и најславнијих тренутака наше историје. У Српској кући можете видети фотографије, униформе, оружје, алате, инструменте, новине, и још много ствари хронолошки поређане. Видо је прича за себе, "Плаву гробницу" обавезно прочитати пре одласка на то острво, па да видим тог јунака коме сузе саме не крену на том месту. Вожња до самог острва је кратка, а повратна карта кошта 2 евра. Касније тог дана на купање идемо у оближња места Гувија (где се искрцала српска војска) и Комено, који су нам се врло свидели. Плажа је од ситног шљунка, може се ухватити природна хладовина, мирно је и без трештања музике и вриске по плажи. Купање са лабудовима у мору
и повратак у хотел.
Гусле направљене од шлема изложене у Српској кући
Поглед на Керкиру са острва Видо
Наредног дана одлазимо у Палеокастрицу, место које важи за најлепше на острву, и уверавамо се, са правом. Врло лепа увала, ситан шљунак, вода неописиво лепа, разне нијансе зелене и плаве, и богата рибом нарочито сардином. У близини на узвишењу се налази манастир Пресвете Богородице до кога се може доћи и пешке и који се обавезно мора посетити. У месту се налази и акваријум са разним морским врстама, али ми нисмо улазили, јер је улаз био 5 евра по особи. Зато смо отишли на вожњу чамцем која кошта 10 евра, траје неких 45 минута, а обилазе се разне пећине, увале и друге природне лепоте. Вожња је другачија од оних на црногорском приморју, јер у чамац стаје максимум 8 особа и њиме капетан улази у сваку пећину. Можете се и задржати на купању у некој од увала где сте изоловани од осталих. У повратку у Пераму попели смо се и на видиковац који се уздиже над Палеокастрицом, а најлепши поглед је код ресторана Голден фокс. Уз пут можете свратити у продавницу коју држи локална породица и у њој купити домаће маслиново уље и друге производе из њиховог домаћинства.
Палеокастрица
Поглед са Голден фокса
Петог дана идемо на плажу Глифада, која је дугачка и прекривена најситнијим песком. Изврсна за слабе пливаче, породице са малом децом, а и младе који воле одбојку у води, јер је плитко, али може лепо да се плива. Пре Глифаде свраћамо у село Пелекас, најпознатије село на Крфу, које је заиста лепо, мада се види да је прилагођено туристима и да је комерцијализовано. Над селом се уздиже видиковац Кајзеров трон, са којег се виде и западна и источна обала острва, као и град Керкира.
Поглед са Кајзеровог трона
Шестог дана опет идемо ка југу. У разговорима са Крфљанима сви су нам препоручили да одемо до села Агиос Матеос, нарочито када би чули да долазимо из Србије. Наиме, на путу ка селу налази се споменик Дринској дивизији, а у самом месту и споменик Јанису Јанулису. Наравно, никада раније нисмо чули за тог човека, па су нам објаснили да му је српски народ подигао споменик јер је он својевремено поклонио део свог имања како би се на њему сахранили српски војници. Мало смо се помучили док смо нашли скретање за село, јер су путокази доста нејасни, па свакако морате питати некога за савет. И заиста, после само неколико минута вожње ка Агиос Матеосу, са десне стране пута долазимо и до споменика. Отварамо капију и улазимо у сређену баштицу у којој је посађено мноштво борова (чини ми се), и коју су настанили велики обади (инсекти слични осама који се хране крвљу говеда). Неколико минута се задржавамо у тишини, јер само место одише неком мирноћом и настављамо пут ка селу. Агиос Матеос већ на први поглед оставња на нас јачи утисак од раније помињаног Пелекаса, види се да ту много ређе залазе туристи и да је цела атмосфера много природнија. Иначе доста љубазни и гостопримљиви Крфљани су нам се учинили још срдачнијим у овом селу. У центру долазимо до цркве и споменика Јанису Јанулису, а ту нас и фотка мештанка која се играла са својим дететом. Тог дана смо одлучили да се купамо на плажи Халикунас, која је пешчана и веома дуга, нешто слично Улцињу. Занимљиво је да се на неколико десетина метара преко пута мора налази језеро, које више личи на неку велику баруштину, и које од мора одваја само пешчана дина. Плажа је пуста, на њој се налази тек понеки плажни бар, али највећи доживљај била је вожња нашим Кимком пешчаним путем који личи на снимке са Дакар релија!
Ипак смо "оверили" море и на Халикунасу, али се враћамо назад у место Мораитика на целодневно купање. Место је сасвим пристојно, тако да уз добру клопу и сладолед у њему проводимо цели дан. Увече опет шетња градом у којем заиста вреди проводити што више времена.
"Дринци својим друговима из ратова са Аустро-Угарском, Немачком и Бугарском 1914-15-16."
Споменик Јанису Јанулису
Плажа Халикунас
Мораитика
Последњег дана нашег "дружења" са Кимком опет одлазимо у Палеокастрицу на целодневно купање. Ту нам се десио и један пех, наиме отпао нам је ретровизор јер смо га дан раније добро расклимали бржом вожњом по каменито - пешчаном путу.
Остаје нам још два дана до повратка, стигао нас је умор од силног акцијања, па смо кулирали у нашој Перами. Идемо до оближњег Мишјег острва, видиковца Канони, а на пешачком мостићу чекамо слетање авиона који вам на том месту пролази буквално на 10-20м изнад главе! Заборавио сам да раније напоменем да је у близини хотела аеродром, а авиони само што не улете у собу! Углавном је свима то било симпатично, па смо из зезања понекад са терасе махали путницима, који су сигурно могли и да нас виде. На нашој плажи упознајемо две девојке Рускиње које су веома пријатне и сасвим на месту, што би се рекло. Дружимо се и са нашима из смештаја, а вече пред полазак седимо испред трафике, циркамо пивџана са нашим другом Грком који се зове Тано, а ми га од милоште прозвали Станко.
Станко је, иначе, и власник трафике, па смо са њим изблејали неколико сати. На дан поласка максимално користимо слободно време за купање, али осећамо неку сету, јер смо се некако баш сродили са Крфом, као да смо пре тога сто пута долазили.
Мишје острво
Поглед са Канонија на манастир Влахерна и Мишје острво
Све у свему, ми носимо само позитивна искуства са овог летовања. Људи су врло гостопримљиви, истина скупље је него што смо очекивали, али на Крфу има толико много садржаја који би задовољили свачије укусе. Једино нисмо обишли аквапарк, кога сви хвале и престоницу ноћног живота, место Кавос које врви од пијаних Енглеза и осталих који немају намеру да се трезне!
Ми планирамо да и неко наредно летовање опет проведемо на Крфу, и свима који су у могућности да себи приуште ово путовање бих од срца препоручио посету овом острву које ће вас сигурно освојити!