SERBIAN FM // Serbian Football Managers

Лето 2014., бар што се тиче Црвене Звезде, исто као и свако друго. Много приче, мало рада. Доста одлазака, доста долазака(још више нереалних прича око појачања). Лалатовић готово извесно пред промоцијом... Седим ја тако у мом омиљеном пабу, пије се пиво наравно, и већ после другог дотакосмо се теме ФКЦЗ. Ја се разгаламио, отворио душу, причам шта ми се свиђа, шта не свиђа у клубу...ја бих ово, ја бих оно...класично српско познавање фудбалских прилика. После пар минута стиже ми пиво за сто и каже ми конобар да ме онај господин за шанком части. Ја се захвалим подигнутом чашом, али ме нешто натера да устанем и одем до њега. Чим сам му пришао само ми је тихим, одмереним гласом рекао ''сутра у подне буди овде и ни реч више вечерас о Звезди'' намигнуо ми, наздравио са мном и отишао. Није ми баш било свеједно, премотавао сам речи које сам изговарао, шта сам причао...али ништа чудно ми није падало на памет. Одох до конобара да се распитам о дотичном, да видим ко је, шта је, од којих је кућа, из какве је фамилије...конобар ми само одговори да је ''неко'' ко има људе у Звезди и да га Звезда баш интересује. Врло брзо после тога сам отишао кући, легао и размишљао шта и како сутра.

Свану 29. јун, пробудио сам се пре 7! Од узбуђења нисам ни спавао. Бројим секунде, а не сате, до подне. Прође и то некако, долазим у паб у 11:55, празно је, тихо...јако чудно. Пита конобар ''јел исто?'', рекох чекам друга, па ћу после наручити. У 12:00 ето њега! Седа за сто, одмах наручује 2 пива и поручује конобару да нас не узнемирава. Рече ми да је у гужви, иако је недеља, и да одмах пређемо на ствар. ''Причај ми твоју визију решења проблема у ФК-у''-рече ми и климну главом да кренем. Рекох омладинска школа, добар скаутинг, довођење младих играча, плате у границама доњих могућности, задржавање младих играча што дуже потписивањем уговора на 4-5 година и да будем менаџер, а не тренер. Само ме је питао колика је гарантованост успеха и шта залажем? Рекох успех 90% загарантован, а немам шта да заложим...ово је Србија, па се све одмах чује, види, сазна... Узео је телефон и позвао Господина Мијаиловића. ''Хало Тозо, каква је ситуација са Лалатовићем? Када потписује?'' Мала пауза и... ''Стопирај то, Терзића препусти мени, имам ја свог човека за тренера.'' Ја пребледео, неки зној ме обли... Он само рече ''ово је она услуга што ми дугујете'' и прекиде разговор. Даде ми визит карту и рече ми да му само доставим моје личне податке и да се чујемо сутра. Рекох нека ја ћу платити ово, ''када постанеш тренер Звезде онда ћеш частити.''

Урадио сам све по договору, нисмо се више чули тај дан. 30-ог ме је позвао и рекао да се сутра у 11:30 нацртам код Степиног вајата и да се пристојно обучем. Нађох неко одело за свадбе и остала весеља, седох у такси и правац Степин вајат. Нешто контам успут, ако ме поставе на место тренера Звезде биће опет Мишко таксиста нашао Звезди тренера. Дошао сам тамо по договору, ушао у његов ауто и правац Маракана. Каже ''идеш код Тозе да му испричаш исто што и мени, па ако све буде како треба у 13:00 је промоција у медија центру.'' Даде ми неку фасциклу и рече ''ту ти је континентал про лиценца.'' Улазимо у канцеларију креће упознавање и одмах ми рекоше да им изнесем план. Ја све образложим, испричам...ал Терза константно минира, саботира...покушава да ме саплете на све начине. Рече Мијаиловић невољним гласом ''мали имаш добру идеју, али ово је велика лудост и лутрија што сада радимо са тобом.'' Драмска пауза и пружа ми руку ''честитам, ти си нови тренер Црвене Звезде!'' Конференција никад посећенија, ја изнова све причао, објашњавао...ал 01.07.2014. потписах уговор на годину дана! Од резултата обећао сам само борбу за оба трофеја и ништа више.

Објављујем прву прозивку, поздрављам се са играчима, држим говор...а они ме гледају као да причам на кинеском, само што се не крсте преда мном. Терза врти главом, Този капље зној са чела. Џони као прави капитен ми жели добродошлицу и било какву врсту помоћи. Помоћнике и остале тренере нисам мењао, имао сам мини састанак са први помоћником Шарцем, поделио му задужења и прионуо на рад. Већ сам имао неке идеје ко ће ићи, ко играти...обзиром да је доста играча дошло то лето, нисам имао много избора око продаје. Захвалио сам се Печнику, рекао да сам га продао да бих екипа преживела до лета и поручио му да су му врата Звезде, док сам ја ту, увек отворена. И он је био задовољан, јер је потписао добар уговор и обезбедио себе. Ни Гогић није правио никакав проблем око одласка.





Приликом довођења играча приметио сам да завршну реч немам ја, већ господин који ме нон-стоп саботира. Након хитног састанка са председником клуба добио сам дозволу да сам одређујем ко ће одлазити, а ко долазити. Тако да сам Терзићу скинуо ту улогу и сам преузео целу причу око трансфера. Довео сам само двојицу играча и то на двогодишњу позајмицу(толико им и трају уговори, па их можда и доведем за џабе на крају-јебига, парола снађи се. )

Тврдоглаво сам хтео да одступим од 4-3-3 формације и да заиграм са 2 шпица.



Међутим од самог старта, од припремних утакмица, видело се да то неће ићи баш глатко. Напротив...



Навијачи су постали сумњичави, Терзић се већ подругљиво смешка, Тоза ме зове у канцеларију сваки дан, онај човек што ме довео ми се чак и не јавља...већ компликована ситуација. Запитао сам се шта ми је све ово требало. Уместо да сам на северу и бодрим момке, ја сада стављам себе на ветрометину и слушам пљувања, вређања...
Изузев ова два појачања, играчки кадар је остао исти као што сам затекао, па са њима крећем у борбу за титулу.

Пре почетка првенства кренули смо у нову офанзиву на Толета и промену правила. Наравно Толе је остао на функцији, али су донешене неке нове одлуке. Уведен је супер куп, неограничен је број странаца и укинута је лига за резервне тимове(остали само први тим и тим до 19 година). Ушао сам у историју освојивши први супер куп. Побеђена је Воша 4:1. Повели су већ у 4-ом минуту, помислио сам нова катастрофа, али некако смо се консолидовали и добили тај меч. Већ су кренуле приче како је то оно право и како ће Звезда да гази током целе сезоне.

Мој деби у првенственим утакмицама. Сваки коментар је сувишан.


Онда је кренуо суноврат. Очајна игра. Велики број шутева на наш гол. Порази и на страни и код куће...туга. Публика увелико звижди, тражи се моја смена, сваки дан сам у новинама...јако лоша ситуација и за мене и за клуб. Међутим, добијам подршку од управе клуба. Дал стварно верују у мене или господин Мијаиловић нема куд, па мора да ме трпи!?
На крају полусезоне, разочаравајућ поглед на табелу.





Поражавајуће пето место, велики број пораза, огроман број примљених голова...једина светла тачка је победа над Партизаном код куће 3:1(Ракић хет-трик). Видим ја да ће бити дуга и тешка зима...

Koji facepack koristis?

Oggi пише:Koji facepack koristis?

Као што се и очекивало, мој рад се нашао на гласању. Терзић је направио опозицију и преко својих новина стварао скоро атмосферу линча. Међутим, исти онај човек што ме је довео, рекао ми је да сам до лета сигуран на клупи Звезде и да је моје да се фокусирам само на припреме за другу полусезону. Тако је и било, Мијаиловић је на конференцији изјавио да имам пуну подршку управе и да су, изузев резултата, остали потези доста добри(форсирање младих играча, продужaвање уговора, контролисање финансија...).

Нисам никога доводио на зиму, иако резултати то не показују, био сам задовољан играчким кадром. Продао сам играче који су мало играли и од којих је могло нешто да се заради. Тако да нам је ово милионче добродошло за преживљавање. Још на почетку мандата сам одређеним играчима ставио ''аскинг прајс'' и тако се заштитио од навале већих клубова. Свестан да им то можда утиче на раст цене, али ми је битно да су код мене, а не колико вреде.



Али, сва ова прича око трансфера и добрих потеза је била безвредна. Навијачи су тражили игру и резултате. Увидевши да сам погрешио са тактиком и формацијом, нисам имао куд, већ сам у разговору са колегама, познаницима дошао до закључка да је 4-3-3 неминовност. И уз неке нове тактичке замисли сам почео спремати екипу за пролеће. Једва сам чекао пријатељске мечеве и да видим да ли ова промена доноси резултате.




1:1 са Слогом у Петровцу и петарда против Лудогореца у гостима уопште ми нису уливале оптимизам. После пораза у Бугарској зазвони ми телефон, непознати број, али познат глас ''Идиоте један, престани да се зајебаваш са угледом клуба и са мном! Није ти ово играчка или сеоски клуб, па да радиш како хоћеш. Дозови се памети или ћу те ја отерати из клуба и то у три лепе...'' Пријатељи и породица су ме наговарале на отказ, сређивали ми папире за Бризбејн-да ме склони на пар месеци код неке даље фамилије. Одлучио сам да идем до краја, па шта буде. Добио сам преостале 3 припремне утакмице и чекао наставак сезоне.

5:0 на Карабурми је било оно што нам је требaло. Да прокине у нападу и да сачувамо мрежу. Међутим, врло брзо отрежњење и повратак на старо. 1:1 на Вождовцу и није било толико страшно, већ гостовање у Нишу. Нови-стари хит се поново почео вртети по интернету.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=W4p-u5Fo5IM[/youtube]

У 4 дана 2 пута са Вошом. Обе победе од 3:0 су улиле екипе неопходно самопоуздање и кренули смо у серију од 6 везаних победа! Били смо константно други, са солидним заостатком, али нас је 2:2 у увек неугодном Крушевцу, 3 кола до краја, дефинитивно одвојило од титуле. 7 бодова је била разлика, а у игри 9 бодова-скоро немогућа мисија.

У међувремену, 22.05. после јутарњег тренинга, председник клуба ме зове у канцеларију. Са врата сам угледао нервозног Терзића. Црвен у лицу, накострешен, ни добар дан ми није рекао... Каже Тоза ''Слушај Кнежевићу, 7 дана смо причали о твом раду, већали, расправљали, свађали...и донели смо дефинитивну одлуку. Биће ти понуђен уговор на још две сезоне. Имаш рок 2 дана да се одлучиш.'' Рекох ја сам већ одлучио, прихватам вашу понуду и стављам параф на нови уговор. Примих честитке од Мијаиловића и растасмо се са речима да још титула није изгубљена. Одмах сам позвао мог човека да му се похвалим, одмах по јављању ми је рекао ''Знам све. Честитам! Овај уговор је твоја заслуга, ја се нисам ништа мешао. Чујемо се на крају сезоне да частиш. Ред је.'' Рекох наравно, чујемо се.
П.С. долазила хитна у управну зграду, не треба ни да пишем коме је позлило због мог новог уговора.



Воша губи кући од Партизана 2:1 и игра нерешено 2:2 у Јагодини. Пред последње коло 2 бода разлика и имам бољи међусобни скор са Војводином. Они чекају Пазар, ја Младост из Лучана. Пазарци немају неке реалне шансе, али нада постоји. Водио сам 2:1 на полувремену и слушао вести из Новог Сада. Око 60-ог минута смо добили вести да је тамо 2:1 за Вошу, ал да Пазарци нападају. Мојим играчима сам тражио да што пре реши питање победника, чекајући повољне вести са друге утакмице. Рутински смо добили 3:1, али и Војводина је победила Нови Пазар са чак 4:1 и освојила заслужену титулу.
Ђорђе Ракић је са 22 гола био најбољи стрелац првенства, док сам ја био проглашен за тренера године. Велико признање и потврда доброг рада претходне сезоне.







Узео сам куп, па сам супер купу додао још један трофеј. Некако је овај трофеј и игра на пролеће мало смирило звездашку јавност, па сам у доста бољој атмосфери и расположењу чекао почетак нове сезоне.

Sjajna prica, cekamo nastavak!

На окупљању пред ноу сезону позитивна атмосфера, насмејана лица, нико се не крсти, Терза имао приватне обавезе и није дошао... Обећао сам момцима жесток рад и борбу на свим фронтовима. Рекао сам им да је титула приоритет, али и улазак у групну фазу ЛЕ. Наравно, ни купове нећемо запоставити. Од битних играча отишао је само Павићевић у Тенерифе. Истекао му уговор, а и желео сам да ове сезоне дам млађима шансу. Продао сам Гаврића и П. Ђорђевића-нису ми били потребни. Продужио сам позајмицу Катаију уз доста муке. Морао сам да паре за трансфере пребацим за плате и некако се скрпим за његову позајмицу. Довео сам велику наду Немању Михајловића из Рада. Износ трансфера је био 700к. Хтео га је и Олимпијакос, али сам му понудио највећу плату и једну од кључних улога. И довео сам Ангелија, кипарског репрезентативца, као четвртог штопера. Поред 3 млада, требао ми је један искусан.




*Заборавио сам га сликати док је био код мене

Нешто сам се прерачунао са датумима и временом, па нисам ни играо припремне утакмице. Терзић је то једва дочекао, дигао скоро буну у клубу, али без неког успеха и учинка. Прво коло квалификација за ЛЕ утакмице са Сутјеском. Повољна околност што не путујемо далеко, а и реално смо квалитетнији тим. Сигурна победа у Никшићу и победа код куће(4:2 и 3:2) су на нас одвеле у друго коло и дуел са екипом Вадуц. 2:0 тамо и 4:1 код куће најбоље говоре о односу снага у ова два дуела. Треће коло квалификација доноси озбиљног и јаког противника, у питању је ФК Цирих. Црвена Звезда је одиграла веома квалитетан и добар меч, те је са 2:0 чекала реванш. И онда наш стари добри пријатељ Толе ступа на сцену. Утакмица супер купа се игра између ова два дуела(Војводина такође игра еуро мечеве) и ниједан други термин не долази у обзир. У договору са управом извео сам мешовит састав и изгубио меч са 2:1. Међутим свима нама је меч у Цириху био много битнији. На Лецигрунд стадиону млади Лука Јовић нам је донео предност и већ тада смо били близу проласка у наредно коло. До краја утакмице обе екипе су дале по гол и Звезда је победом од 2:1 прошла даље. Панатинаикос је последња препрека пред групну фазу. У међувремену почиње домаће првенство, опет голеада-4:3 добијам Борац код куће.
По доласку у Атину крећу провокације. На путу од аеродрома до хотела на сваком ћошку пароле претњи, увреда…у хотелу увече нека бука, бакљада и песма домаћих навијача испред…тако нешто се и могло очекивати. А на стадиону Апостолакис Николаидис демонстрација силе у режије црвено-белих. Победа од 3:1 и одлична игра су били разлог за оптимизам пред реванш. На препуној Маракани сачували смо предност и одиграли 1:1. Напокон групна фаза неког еуро такмичења! Еуфорија! Онај мој ме зове да га частим(навадио се, нећу се лако извући), тражи поклоне са еуро гостовања… Воша ушла у групну фазу ЛШ, а Партизан у ЛЕ.





Галата, Андерлехт и Динамо Москва. Коректна група. Може се са свима играти.

На домаћој сцени рапсодија у црвено-белом. Падају један за другим сви противници, одлична и сигурна игра, на трибина све више навијача, лежу паре од еуро такмичења, утакмица…Звезда све више личи на прави клуб. Почео сам са уживањем радити свој посао.

Еуро утакмице
-Прва еуро утакмица и победа над Динамом 4:1 код куће. Преко 45 000 људи на трибинама. Право уживање за све на стадиону.
-Следи гостовање Андерлехту. Митар се поздравља културно са свима и поручује да смо џабе дошли, да ће нас сам победити! 1:0 први минут Дарко Лазовић! До краја полувремена је управо Митровић био стрелац и са 1:1 се отишло на одмор. Друго полувреме смо играли опрезно, без срљања, али нас је једна грешка коштала бодова. Митровић је голом у 86. минуту донео победу свом тиму.
- Опет смо били гости, овај пут у Турској и сличан сценарио као у Бриселу. Повели смо 1:0 и опет пред крај, у 75. минуту, примили гол и са бодом се вратили кући.
-А код куће још већа туга. Опет смо повели(четврти пут у 4 утакмице!), али је Галата головима у 71. и 85. минуту однела победу. Шта смо Богу згрешили?? Ваљда тако треба, млади смо, калимо се. Вратиће нам се некад и негде.
-На страни лагано добијамо Динамо 2:1 и пред последње коло са истим бројем бодова делимо 2 место са Андерлехтом. Због пораза у Бриселу нама треба победа за пролеће у Европи.
-Пред 45000 гледалаца класична доминација Црвене Звезде, где Белгијанци нису могли прећи центар, али ни лопта гол линију. Нападали смо, стварали шансе, шутирали…али лопта није хтела у гол. Андерлехт је био срећнији и прошао даље. Још нам се није вратило.
У овим мечевима се видело неискуство младе екипе Црвене Звезде, али нисам им ништа замерио. Надам се да им је ово велика школа и да из ове епизоде у Европи могу само јачи и бољи изаћи. Збогом Европом, али се видимо ускоро!





А јесен у првенству, као из бајке. 17 утакмица-17 победа и са 51 бодом одлазим на паузу. У купу сам ушао у полуфинале.

У зимском прелазном року сам капарисао Катаија(истицао му уговор, а био код мене на позајмици-е јесам ђубре ), док Онгенда није потписао на ту фору. Прихватио је моје услове, али је Бастија понудила бољи уговор и он је остао код њих. Пролеће доноси наставак Звездине серије и промовисање младог Немање Ивановића у први тим. Услед великог броја повреда, био сам приморан на овај корак. На свом дебију даје гол у 92. минуту и доноси нам победу.



У 23. колу први реми и то у дербију 0:0. До краја сам имао још 2 ремија и на веома убедљив начин сам узео 27. титулу. И у купу сам такође био доминантан, без примљеног гола сам дошао до трофеја!







Трофеј за тренера године је опет завршио у мојим рукама. Просечна посета је итекако повећана у односу на неки ранији период.



На коктелу поводом дупле круне велико славље, еуфорија. Сви ме тапшу по рамену, хоће да се сликају, честитају... А Терза за шанком цепа виски и ништа не проговара. Чудан неки тип, тврдоглав...не попушта. Ту је наравно и онај мој човек, срећнији од мене! Прича са Тозом, вероватно се хвали како је имао њух за мене. Пред крај коктела ми прилази и пита ''Кад частиш?'' Неуништив је!

Почетак треће сезоне и напокон прича о Лиги шампиона. Играчки кадар остао скоро исти. Леја-Исека уместо Онгенде(исто позајмица у питању). И уместо откровења пролећне полусезоне Ивановића, убацио сам Живковића у први тим. Да ли сам погрешио или не, време ће показати. Играчи су знали одмах шта се од њих тражи и да је циљ сезоне улазак у групну фазу ЛШ. За дивно чудо и Терза био на окупљању, али реч није проговарао. Џони хватао неке белешке, изгледа писао анонимно писмо .
На састанку са управом смо дошли до заједничког закључка да нам улазак у ЛШ на неки начин представља најбитнији корак ка постављању клуба на здраве ноге(лећи ће озбиљна свота новца на рачун од Уефе, плус од продаје карата, долазак јачих спонзора, подизање репутације клуба, играчи ће стећи неопходно искуство и напредоваће, цена ће има расти...) Операција Лига шампиона је могла да почне.



Доведено је пар клинаца за које ми је речено да ће бити међу најбољим играчима у клубу за пар сезоне. За овог Езеа сам се борио са Реалом, али сам дао доста више новца него што је тражио његов агент и успео сам га купити.

Одиграо сам само једну пријатељску, и то са ОМ код куће. Лагани пораз од 1:3 није давао неку превелику наду навијачима да се можемо борити са најјачим клубовима из Европе.
Прва утакмица је била опет против ''бише браће'' Работничког. Две лагане победе (4:0 и 5:0) су вратиле екипи самопоуздање. Следећи противник озбиљна екипа и стари дужник Андерлехт! Већи мотив од 0:0 из прошле сезоне играчима није требао. Белгијанци су размонтирани прво полувреме-3:0! Међутим гол за 3:1 им је дао какву-такву наду за реванш. А тамо почетак као из бајке 2:0 за Звезду већ у 14-ом минуту(Босанчић 2 комада). И онда невероватан пад! Екипа Андрелехта даје 3 гола и четврти у 86-ом минуту! Свашта ми је пролазило кроз главу, играчи на терену не знају шта их је снашло...али вратило се оно од прошле сезоне. Поразом 2:4 смо прошли у наредни, последњи круг квалификација. Последња препрека белоруски Бате Борисов. У међувремену је почело и првенство. У прве 3 утакмице победа, реми и пораз. Сјајна увертира за Европу. А у Белорусији, као по обичају на ино гостовањима, водимо 1:0 голом Босанчића. Тубић врло брзо поравнава резултат, али Дарко Лазовић нам доноси победу голом у 81-ом минуту. Тактички одлично одигран меч и заслужена победа! Пред реванш добијамо Нишлије 3:1 и чекамо да пређемо тај последњи корак до Лиге шампиона.
Преко 46000 навијача је дошло да буде сведок или новог повратка на еуро сцену или новог, дефинитвног пада клуба. 0:0 поувреме и још само 45 минута да се издржи. Пад концентрације и 1:0 за Бате. И даље имамо активан резултат, али више није то то. Страх се осећа и на терену и на трибинама! Контролишемо меч и даље, нападамо и у 77-ом Аврамовски доноси изједначење. Лакше се дише! У 94-ом се ставља тачка на овај меч, на ове квалификације. Македонац још једним голом враћа црвено-беле где им је и место! Црвена Звезда је у лиги шампиона!!! Одмах сам добио поруку ''Честитам! Да частиш!''

Иако је кренуло боље у првенству, победнички низ је успостављен, све мисли су биле упрте у ЛШ. Та еуфорија се осећала на сваком кораку и било је тешко припремати играче за домаће утакмице. Ватрено крштење је у Португалији. И пораз 1:2. Лука Јовић је био стрелац првог гола за Звезду у ЛШ.
Резултат је био реално стање на терену и у квалитету. Нисмо се обрукали, напротив оставили смо врло добар утисак.
Историјска утакмица бр. 1-Бајерн на Маракани! Последња утакмица код куће у најелитнијем такмичењу је управо она она антологијска из '91. Прва у групној фази против истог противника. Не бих се бунио ни када би резултат био исти. Није било 2:2, али 0:0 нам је ставило до знања да је Маракана опет неосвојива и да се можемо носити са свима. 54 647 навијача је било те вечери на стадиону.
Историјска утакмица бр. 2-ЦСКА код куће у трећем колу. Прва победа!!! 2:0!




Прво милионче од победе

Већ су почели снови о пролећу у Европи! Али онда у Москви отрежњење. Руси су узвратили истом мером 0:2, уз очајну игру. Резултати четвртог кола су нас довели у ситуацију да у петом колу и утакмицом код куће са Портом решавамо своју судбину. Победа би нас, уз реалне остале резултате, одвела чак у осмину финала ЛШ.
Колико год сам покушавао да скинем тај притисак са играча то је било готово немогуће. 0:2 на полувремену нас је не само одаљило од друге позиције, већ уопште од пролећа у Европи. На полувремену смо се договорили да покушамо један гол да дамо, па ће после све бити лакше. Катаи је погодио одмах на старту другом полувремена, па је сан о победи опет био актуелан. Напади су нам се исплатили и у 70-ом Јовић нам је донео изједначење. Али, за нешто више нам је фалио још један гол. Потиснули смо Порто скроз на своју половину, нападали...али када је судија показао надокнаду времена сви су мислили да је Звезда нема снаге за нешто више. Тресао је се цео Београд, а не само Маракана, када је Катаи погодио у 90-ом за 3:2!



Пред последње коло нама је била довољна победе Порта код куће на Русима за 1/8. Ми смо глат изгубили 2:5 у Минхену(1:1 било полувреме) и чекали смо крај меча из Португалије. 1:0 за домаћине нам је било сасвим довољно за другу позицију. Прва сезоне у ЛШ и одмах 1/8!





За крај полусезоне остао је дерби у ¼ купа. Уморни и истрошени од свега успели смо да на пенале прођемо и наставимо низ непобедивости над комшијама.

А онда!



Овај мој ме зове да каже како је код Тозе имао везу и причу, али за овог новог тога нема. И да је јако близак са Терзом! Мислио сам то би било то! Моја епизода у Звезди је готова. Позвао ме је на састанак одмах после избора и одмах ми дао једну фасциклу. Отворио сам је и видео



Рекао ми је да презадовољан мојим радом и да жели да још дуго водим овај клуб. Добио сам 12.5 милиона за трансфере, али се нисам залетао. Трошићу као и до сада, без претеривања.



И одмах после потписивања порука ''Да частиш!''

Противник у 1/8 ЛШ Атлетико Мадрид!

Зимски прелазни рок је донео опет долазак пар перспективних клинаца и повратак старог знанца Коудија(исти начин довођења као Катаиа). Хтео сам да доведем и Румуна Ивана, али превелика плата је била нерешив проблем.



У двомечу са Атлетиком смо показали зубе, али даље од ове фазе се није могло. Иако смо се потајно надали нисмо били довољно квалитетни да прођемо даље. Први меч смо изгубили код куће 1:3, док је тамо било 1:1. Једино за чиме жалим је шанса Јовановића у реваншу на 1:1 у 80-ом минуту. Ипак смо на крају били презадовољни овогодишњим учинком у ЛШ.





У првенству је настављена доминација. Узета су оба трофеја уз још једну победу над Партизаном и две веома убедљиво победе од 8:0 над Радом и Јединство Путевима.





Најбољи стрелац, уједно и најбољи играч је био Милош Босанчић. Сјајну сезону је имао иза себе.



А ја сам ушао у мало и одабрано друштво. Добио сам титулу “world class” менаџера!





А Терзићу истиче уговор! Прц!


У договору са управом и сарадницима одлучили смо да му продужимо уговор. Чисто због мира у кући.

И у овој сезони настављен је тренд повећавања броја гледалаца на трибинама.


Сви параметри показују да је иза нас веома успешна сезона и да је Црвена Звезда на правом пута! А сада заслужени одмор играчима и са несртпљењем чекање почетка нове сезоне. Одох да частим оног мог