Послато: 10 Авг 2011, 05:39
Mrek kupio si sezonsku 
Šta bi bilo s Bajkovićem, Lazovićem, Mikićem (…) da Prosinečki nije došao na Marakanu? Koga bi to Zvezda mogla da pobedi sa 7:0 i da li bi Ventspils gledalo 40.000 ljudi u Ljutice Bogdana?
Statistika mu do četvrtka uveče i meča s Ventspilsom i nije bila baš neki saveznik, jer dosadašnje trenersko umetničko delo nije oplemenio trofejom, ali posle kanonade njegovih izabranika u sudaru s Letoncima Robert Prosinečki slobodno može da se posluži kultnom rečenicom iz filma Sećaš li se Doli Bel – "Svakoga dana u svakom pogledu sve više napredujem!".
Mladi hrvatski stručnjak zabranio je euforična razmišljanja posle noći prepune nostalgičnih razmišljanja, mada je komotno mogao da se šeta kao paun atletskom stazom najvećeg srpskog stadiona.
On se ipak odlučio da spontano aplaudira navijačima još za vreme utakmice, pokloni se njihovoj želji da energijom slome nedoraslog rivala, usput skromno skrivajući sopstvene zasluge zbog kojih se Crvena zvezda ponovo igra fudbala. Kao nekad...
Iako pomalo iritira njegovo ponekad tvrdoglavo insistiranje na jednom i samo jednom načinu igre, Prosinečki je posle Ventspilsa takvom filozofijom postao vlasnik četvrte najefikasnije evropske pobede u istoriji najtrofejnijeg srpskog kluba. Jeste da tim s obale Baltika ne može da predstavlja ozbiljan parametar vrednosti, kao što će predstavljati sledeći rival Ren, ali Veliki Žuti je utakmicu obeleženu vatrometom evrogolova i vanserijskih poteza završio s postavom koja u proseku ima 20,6 godina. Šestorica igrača imala su manje od 24 godine, što Robert Prosinečki može da smatra svojim trijumfom.
Žuta kosa mu se i danas, dve nedelje uoči meča s Renom, podigne kada mu neko pomene da nema dovoljan broj igrača na raspolaganju.
"A ko to kaže da nemam? Šta, ne može mali Filip Janković da mi igra u sredini ako zatreba? Ma važi što ne može", odmah replicira Prosinečki.
Upravo je Robi popularnog Fiću učinio drugim najmlađim debitantom u istoriji Crvene zvezde, pokazujući da je u trenucima velike napetosti spreman da razmišlja o dugoročnim ciljevima. Iako njegov tim nije završio posao u prvom meču, a Letonci se pokazali kao neko ko može da pomrsi račune, Prosinečki se setio da u svlačionici priđe Jankoviću i najavi mu da će možda imati krštenje pred punom Marakanom. Time je dobio još jednog igrača u rosteru i samo nastavio praksu koju je započeo onog dana kada je inaugurisan u šefa stručnog štaba. Nije se oslanjao na savete i mišljenje prijatelja, nego je prednost dao svom trenerskom intelektu, intuiciji i samo zbog toga proletos postao ozbiljan kandidat za titulu.
Čačanin Darko Lazović praktično je tihovao na Marakani, u stanju poludepresije gledao kako ga treneri zaobilaze, a onda mu se dogodio Veliki Žuti. Zvezda je dobila pojačanje iz sopstvenih redova, čineći Prosinečkog posebno ponosnim.
"Čuo sam i ja te priče da je Laza pič.ka, kad ono - međutim. Dečko je čudo, ima potencijal da igra u Primeri. Vidim da i u mladoj reprezentaciji slabo igra. Samo ga gledajte", govorio je u jednom trenutku Robert Prosinečki, a zatim se bez dodatnih pitanja zakačio za Srđana Mijailovića.
Taj tihi momak iz Požege za Robija nije tek jedan u nizu licenciranih igrača, on mu je postao miljenik, projekat koji mu je podjednako važan kao trofej ili ulazak u Ligu Evrope.
"Ako Mićko, koji je takođe čudo, ne zaigra u Primeri za tri godine, smatraću to svojim neuspehom...".
Simatičnom izjavom da voli mangupe, Prosinečki je nedvosmisleno najavio da je doktor za izgubljene duše. Iz njegove selekcije iznikli su i golman Boban Bajković i sada već defanzivni univerzalac Nikola Mikić. Spoznao je Žuti da će morati da eksploatiše ono što ima i da ne sme da lamentira nad sudbinom i besparicom na Marakani. Čak i oni koji ne pripadaju društvu zagriženih navijača Crvene zvezde, kada su se strasti posle čarobne noći slegle, primetili su podatak da je njihov klub stigao do ubedljivih 7:0 bez trojice najboljih igrača.
Mladi trener Crvene zvezde nije to pomenuo, ali nije mogao da se osloni na najvećeg pojačanja Vinisijusa Pašeka, Brazilca Evandra i najskupljeg štopera - Lija Adija. Proganjala ga je i dilema oko Vilotića, u čijem slučaju je interes Crvene zvezde stavio iznad ličnih principa i sujete i nesvesno izvojevao još jednu pobedu. Na krilima pozitivnog impulsa morao bi da zavede strahovladu u svlačionici, jer je na delu pokazao da bez svakog može, odnosno da je specijalitetima iz trenerske kuhinje sposoban da prenebregne Adijeve hirove i malere s Pašekom i Evandrom. Takvo stanje stvari trajaće do suočavanja sa istinom i utakmice s Renom, posle koje bi Žuti mogao da zacementira svoje mesto u galeriji besmrtnih. Ovog puta i kao trener.
BROJKE ZA PONOS
2 – drugi najmlađi igrač u istoriji Crvene zvezde postao je Filip Janković u 66. minutu protiv Ventspilsa.
4 – četvrtu najubedljiviju pobedu u Evropi ostvarila je Crvena zvezda protiv Ventspilsa. Davne 1957. godine Didelanž je pobeđen sa 9:1, 1968. Linfild sa 8:0, a 1982. malteški Hibernijans sa 8:1. Sa 7:0 je 1998. stradao Kolheti na Marakani.
6 – Toliko igrača Crvene zvezde imalo je manje od 24 godine protiv Ventspilsa.
16 – Toliko udaraca u okvir gola uputila je Zvezda u četvrtak uveče.
20,6 – Toliko godina imao je u proseku tim koji je završio meč s Letoncima
ROBIJEV EKSTRA UČINAK
* Izmislio Srđana Mijailovića, do njegovog dolaska jednog u nizu omladinaca Crvene zvezde.
* Dao šansu Darku Lazoviću, bez obzira na to što su mu punili glavu da mladi Čačanin nema dovoljno srca.
* Pokazao da Nikola Mikić može da bude respektabilan desni bek. Napravio je od njega defanzivnog univerzalca.
* Dokazao da je Boban Bajković golman vanserijskog potencijala.
MOZZART Sport
samo uzmu steroide i najjaci su 
