ДА СЕ РАЗУМЕМО...
Један од најпознатијих Партизановаца, Душко Радовић, својевремено је направио чувену максиму „За друге се навија, Партизан се воли“ и ова његова мисао дође ми као одличан увод за оно што сам хтео да кажем.
Можда су навијачи других клубова бројнији, можда своју љубав могу да покажу на начин на који ми то не умемо, можда ово, можда оно а оно што знам је да смо ми, поједини од нас сигурно, пажљиво бирани од неке више силе.
Ето, након што су Партизан волели мој деда и отац, после њих ја а волеће га и моја деца сигуран сам!
Ни једном нисам рекао навијамо за Партизан. Не, јер су нам навијачи ускратили то право! Прогласили су све сличне нама за симпатизере. То је, према њиховим мерилима, аутомамтски значило да немамо права каква имају они. Хвала Богу па немамо!
Да неко не би помислио да хоћу да пишем о навијачима овде ћу прекинути да их помињем. Партизан и само Партизан је оно што ме, интересује.
У неким књигама у којима је писана моја биографија пише и: „Воли Јелену, Лесковац и Партизан“.
У фејсбук профилу пише ми код вероисповести: Партизан, једина икона којој се клањам. Пошто се, по мало, бавим и писањем истичем и да је најлепша песма коју сам написао посвећена Партизану и носи наслов Вечна љубав.
Дакле, да апсолвирамо.
Ја сам од оних што никад нису рекли ништа лоше о Партизану.
Ја сам од оних што никад неће рећи ништа лоше о Партизану.
Ја сам од оних што Партизан воле и кад добија и кад губу. Кад побеђује волим га јако, кад губи волим га најјаче!
Данас сам одлучио да пљунем! Не на Партизан, то никако! На лажи, на неистине, на лупање глупости. На...ма нек се носи!
Давно је било, можда се добро ни не сећам неки Рајко Јањанин требало је да дође у Партизан. Пар дана касније завршио је у комшијској кући.
Неколико година касније, ако се добро сећам, ишла је прича о доласку, тада најбољег играча Сарајева, Сребренка Репчића у Партизан. Само неколико дана након отварања приче потписао је за комшијски клуб.
На исти или сличан начин на другу страну брда отишли су затим и Драган Стојковић Пикси, Дејан Савићевић, Дарко Панчев...причало се да је све организовано преко тајних служби и руководства фудбалског савеза
Почетком деведесетих нешто је почело да се мења. Након што је на функцију генералног секретара дошао, мислим, 1985-86 године и за неколико година стекао искуство Жарко Зечевић почео је да узима играче с оне стране брда. Милка Ђуровског, Горана Милојевића, Дејана Јоксимовића, од Хајдука готово украо Пеђу Мијатовића и успео да доведе Швабу Осима за тренера. Партизан је почињао владавину српским фудбалом а у неким новинама писало је: „Нови шериф је у граду“. Оно што су радили нашем клубу почели смо да радимо ми њима. Међутим, некима је сметало па су организовани протести, прозивана је Партизанова управа најпогрднијим именима а све у нечијем интересу. Чијем и ко је организвао прозивке не бих да нагађам, али има индиција да међу организаторима тих прозивки стоје неки који су са Севера дошли на Југ?! Пошто ништа од тога не знам, наставићу да причам оно што знам и што се лако да проверити.
Ти и такви, успели су, на крају крајева да растуре управу и отерају Зеку а са њим и Бјеку који је остао у клубу још пар година али без неких функција да би пре годину две и он био отеран ко последњи дрипац из клуба за који је живео и још увек у јавности брани његове интересе.
Том приликом, један стари навијач Партизана, који је у глави имао целу Партизанову историју, знао саставе са свих важних утакмица, рече ми: „Правићемо ми Зеку и Бјеку од блата, видећеш“.
На чело клуба је, након неколико њих који су се кратко задржали, ко зна чијом вољом дошао Ђурић. Дошао и постао најуспешнији председник Партизана. Шест узастопних титула, изједначење по броју титула са комшијама...и причама за малу децу. Чујем, читам, прозивају га да је лопов. Рекох већ, причам оно што знам а нисам упознат са чињеницама да је лопов. То не знам, али знам да је лажов! Лажовчина! Човек који пљуне па полиже оно што је пљунуо. Човек који једно прича на тему трансфера играча а сасвим друго ради. Човек који бивше играче Партизана и буквално тера из клуба ове године прави нам тим типа „сечи уши, крпи дупе“ а то доказују и игре које тим пружа у европским квалификацијама, три пораза, две нерешене и једна победа уз очајну игру и у домаћем првенству. Да кривим тренера, не могу! Он не игра. Играју играчи које и какве има а већина њих је грешком ту. Тренера могу да кривим што поставља тактику ко последња пизда, игра на домаћем терену са два дефанзивна везна и са једним класичним нападачем.
Да кривим Ђурића хоћу!
Хоћу зато што је то први председник у историји Партизана чији тим на званичној европској утакмици нема двојицу нападача. Еј, ни на клупи нема нападача!!!
Кривим га и зато што је лажов! Обећава да неће бити продаје а продаје играче који су ослонац екипе и то за мале паре јер клуб мора да живи.
Кривим га зато што доводи на позајмице играче који немају утакмице у ногама, немају искуство играња важних утакмица, на крају крајева доводи кога он хоће не оно што му тренер тражи.
Ипак, ништа од тога ме не брине као што ме брине једна ствар. Сећате се имена играча која сам поменуо на почетку? Сада ћу додати једно ново. Петковић из ОФК Београда. Наш, наш, није наш. Оде код комшија. Познато вам је? Мени јесте а мора и да напоменем то да су купили укупно 15 играча у прелазном року. Како, на који начин није на мени да испитујем нити да нагађам али и подсећам да су нам већ узели једног од најталентованијих омладинаца и да увелико раде на другом. Наглашавам и да је наш клуб имао проблема око потписивања уговора са малим Живковићем а такође и са Пантићем...
Нешто је у нашем клубу труло а то, свакако, нису Зека и Бјека!
Тек сад су ми постале јасне речи оног човека, да, да, правићемо их од блата!
Рекох, никад нисам пљунуо нити лошу реч рекао против Партизана. Нисам па нећу ни сада.
Е, ал Ђурић није Партизан! Зато:
Ђурићу, лажовчино љигава!
Ђурићу, одлази из Партизана!
Ђурићу, одлази из светиње и води све које си са собом довео!
Ђурићу лажове, не заборави, у лажи су кратке ноге!
КО ЛАЖЕ ТАЈ И КРАДЕ - каже једна стара пословица!
