Морисон: Мислио сам да умирем!
Прича о Адаму Морисону, некадашњем хероју Америке, на новом почетку у Црвеној звезди. Жртвовање за дечачки сан и снага Че Геваре помогли у борби са опаком болешћу
ДОБРЕ вести! Адам Морисон је жив! Ако сте се питали где је бивша звезда Гонзаге и чувени дијабетичар усред тренутног НБА раздора, имамо одговор: игра кошарку у Србији. Потписао је за Црвену звезду Београд и већ импресионирао тим и навијаче. После искључења у мечу с Бајерном, поздравио је луде фанове, који су заборавили да не гледају фудбал.
Овако је један амерички сајт срочио вест о новом почетку 27-годишњег кошаркаша из Монтане, коме су на колеџу пришили етикету "следећи Лери Бирд". Прича о Адаму Морисону је савремена бајка о херојској борби са смртоносном болешћу, челичној вољи и жртвовању за дечачки спортски сан, необичном момку, који је зидове украшавао постерима Че Геваре и Карла Маркса уместо онима с летећим позама Мајкла Џордана, универзитетској супер звезди, чија је светлост нестала у НБА џунгли.
Номадско детињство пратило је кошаркашку тренерску каријеру оца Џона, која се завршила селидбом у Спокејну, град у држави Вашингтон, дом Универзитета Гонзага Булдогс. Постао је "бол-бој" (додавач лопти) и полазник кампа за регрутацију будућих "булдога".
- Био сам болеснији од пса. Нисам могао ништа да урадим, мислим да сам за три дана погодио само један шут - описао је касније драматично искуство са кампа.
Срце мајке Ванде предосећао је да је наследна породична болест дошла по њеног најмлађег сина. Адамова бака Мае умрла је у 51. од дијабетеса, прадеда Џим остао је без ноге. Неколико сати после анализе крви уследио је телефонски позив: "Водите га одмах у болницу. Свако коме ниво глукозе пређе 125 сматра се дијабетичаре. Код Адама је 865 ". Имао је 15 година када је дијагностикован "тип 1" опаке болести, која код 35 одсто оболелих до 55. изазове смртоносни срчани удар.
- Мислио сам да умирем. Био сам тако мршав, а шећер у крви био је тако висок - присећао се наглог губитка 14 килограма. - Онда сам схватио да могу да се навикнем и да и даље будем активан.
Када није играо, носио је инсулинску пумпу прикачену за танку тубу имплантиране у абдомен. На пола сата проверавао је ниво глукозе, још једном током загревања и поново у прекидима меча. Када пређе критичну границу, задигне дрес и убризга себи инсулин - на клупи, у тајм-ауту, усред игре. "Пит стопс" - позив тренеру истренирано за ритуал од 40 секунди, који оставља довољно времена за последње инструкције пре повратка на терен. Адамов запис су три дозе у току једне утакмице.
- Никад нисам рекао "имам дијабетес и не могу да се убијам од игре".
У трећој години колеџа био је најбољи стрелац регуларне НЦАА сезоне (28,1 поен по мечу), 13 пута са учинком "30 плус", од којих пет са више од 40. Рекорд је поставио против Лојоле (44), упамћен по 37 поена у другом полувремену! Кроз читаву каријеру пратиће га и последња студентска утакмица 2006, када је УКЛА преокретом избацила Гонзагу на "Свит сикстин" турниру. Морисон се у сузама срушио на паркет, с којег су га подигли противнички играчи. Емотивни колапс пред очима Америке био је хваљен и критикован, као и онај Милана Гуровића после пораза од Партизана у финалу плеј-офа 2007.
Са звањем најбољег НЦАА играча, које је поделио са звездом Дјука Џеј Џеј Редик, отиснуо се у НБА авантуру као трећи пик Шарлота на драфту 2006. Био је први менаџерски избор Мајкла Џордана, тадашњег шефа кошаркашких операција Бобкетса, који је у крхком, на први поглед неспретном телу, видео неке сличности са великим ривалом из играчких дана - Бирдом. После солидне "руки" сезоне, у којој је симболику поређења с легендом Бостона додирнуо са рекордних 30 поена против Индијане, тима из Леријевог завичаја, Морисон је у припремном мечу са Лејкерсима покидао лигаменте колена. Друга НБА година била је изгубљена.
Тим из "анђеоског града" вратио је дуг малерозни момку разменом са Шарлотом у фебруару 2009, којом је стигао међу Лејкерсе, а наш Владимир Радмановић остао без шампионске шансе. Можда су две титуле са дружином Кобија Брајанта, у којој је личио на "бол-боја" с почетка ове приче, зрно правде у неправедном исходу његове НБА каријере. Ни сада као ни када је био престрављени дечак нећете добити ламент над сопственом судбином. Можда је снагу пронашао у аутобиографији Малколма Екса или у "Комунистичком манифесту".
- Неки људи мисле да сам комуниста, али нисам. Само волим да имам поглед и са друге стране ограде.
Као и његов идол Че Гевара, на постеру прикуцано за зид студентске собе, са слоганом "Хаста ла вицториа сиемпре". Заувек до победе.
БРКОВИ ГОВОРЕ УМЕСТО МЕНЕ Морисон је стигао у Београд без свог заштитног знака - бркова у стилу седамдесетих, који су послужили и као лајтмотив рекламе за видео игру "НБА лајв 07". - Моји бркови говоре уместо мене. Заједно, вратићемо НБА лиги славу из дана бркова: Пистол Пит, Курт Рембис и Клајд Фрејзер.
ПРОТЕИНСКИ ОБРОК ДОК су остали играчи Гонзаге обедовали четири сата пре меча, Морисон се два сата и 15 минута пре изласка на терен частио увек истим протеинским оброком - два бифтека, печени кромпир и грашак. - Обично сам добијао боље јело од других, нисам могао да се жалим.
ЛИЧНА КАРТА
РОЂЕН: 19. јула 1984. у Глендајву, Монтана
ВИСИНА: 203 цм
ТЕЖИНА: 93 кг
ПОЗИЦИЈА: крило
ДРАФТ: 3. пик 2006.
КАРИЈЕРА: Универзитет Гонзага (2003-2006), Шарлот Бобкетс (2006-2009), Лос Анђелес Лејкерс (2009-2010), Црвена звезда (2011 -)
ТРОФЕЈИ: две НБА титуле са Лејкерсима 2009. и 2010.
ПРИЗНАЊА: најбољи играч НЦАА 2006.
КОЛЕЏ: 95 мечева, 30,6 минута, 19,7 поена, 5,1 скок
НБА: 161 меч, 20,4 минута, 7,5 поена, 2,1 скок