Nisam pisao sinoć, morao sam malo da se oporavim od svega.
Seo sam na jedan rolerkoster i nije mi bila nimalo prijatna vožnja, bilo je usputnog pegliranja, ali na kraju se ipak srećno završilo.
Idemo redom...
Finale Liga kupa protiv Arsenala, upriličio sam pravu feštu, živi prenos, specijalne goste u studiju, generalnog sponzora restoran Caruso, ali ekipa nije bila u mogućnosti da donese tako željeni trofej.
Pred meč sam skontao kako ipak nema ništa od Evrope ukoliko se ne osvoji trofej, a pred samu utakmicu da mi je ekipa više nego desetkovana. Nisam imao nijednog zdravog veznjaka, niti DMC, niti MC, niti AMC, bez ijednog levog beka..
Arsenal je izašao u kombinovanom sastavu, pa je moja polutanska ekipa uspela da dodje čak do 2 gola prednosti! Medjutim, u drugom poluvremenu je došlo do fizičkog raspada kod igrača, pa su Vengerovi momci mogli lagano da preokrenu i privedu finale kraju.
Nastavak sezone je protekao u fazonu dva koraka napred, jedan nazad, što je daleko bolje od nekih drugih scenarija.
Ipak, nije tako dobro za srčku.. U jednom trenutku sam se borio za direktnu promociju, da bih u sledećem strepio da li ću uopšte biti u plejofu.
Na discordu je sve to moglo da se uživo isprati, a evo u slikama tih poslednjih par kola:
Prava uživancija...
Na kraju sam se izborio za taj famozni plejof, a jedinu želju koju sam imao jeste da u njemu izbegnem Svindon.
I tako sam u polufinalu prvo igrao protiv Svindona.
Ta prva utakmica je bila ona prava, FM, da poludiš. Ništa nisam mogao da uradim, osećao sam se krajnje bespomoćno i jedva izvukao i ovakav poraz.
Revanš se Svindonu činio kao puka formalnost, ali i meni..
Rešio sam da ga odigram bez ikakvih kalkulacija, napadački od početka do kraja, pa ako puknem da znam zašto sam pukao, a ne da žalim za nekim kombinacijama tokom same utakmice.
Svaki komentar ili opis sreće je suvišan.
Finale na Vembliju, posle par meseci opet na istom mestu, ovaj put sa drugačijim zadatkom.
Upotrebio sam istu logiku kao i na prethodnoj utakmici, napad bez kalkulacije i još jednom se ta taktika isplatila. Naplatio sam Porsmutu kradju iz finiša sezone i to višestruko.
Tako da me naredne godine u Čempionšipu očekuje jedna zanimljiva sezona, cilj je da se opstane kako se zna i ume.
Prelazni rok će biti prvi u kome imam neke pare, veoma male pare za taj rang, ali s obzirom da sam u ove dve godine doveo samo četiri igrača i to bez ugovora, od kojih su mi samo dvojica bili konkurentni za prvi tim, onda ne mogu da se žalim.
Ovako od drugih zanimljivosti tokom ove sezone, uprava mi je najzad dozvolila da oformim omladinski kadar, tako da sam imao svoj prvi youth intake. Imao sam ga, ali po igračima kao da nisam.
Isto tako, administrativnom greškom i mojim umorom, uspeo sam da ostvarim apsolutni rekord za najstarijeg aktera neke utakmice.
U pitanju je moj trener/igrač, 48-godišnji Beri Ričardson.
I svoj debi na golu obeležio je sa 5 primljenih komada, dok ga u nekom 50-om minutu nisam zamenio sa štoperom.
Grešku sam napravio zbog youth intake-a, jer mi je rezervni golman bio u U23, koje sam odštiklirao za prikazivanje kako mi ne bi stvaralo pometnju. Milina.
Šta znam, meni taj Ronaldo previše luta da bih ga konstatovao kao špica. Svakako si u pravu da ima dosta sličnosti, kada malo više razmislim o tome.
Samo ne znam da li to da shvatim kao kompliment, s obzirom da o Zidanu pričam kao o selektoru lokalne ekipe za fudbalicu u bloku. "Ti si to, a ti si to i svi znate šta vam je činiti."
Odigrao sam jednu krajnje nerealnu sezonu i sebe mogu da svrstam medju ovogodišnje laureate za Čičera godine.
Očekivanje je bilo da POKUŠAM da izbegnem relegaciju, a do samog finiša sam figurirao kao potencijalni osvajač Čempionšipa.
Na kraju ekipa nije izdržala, frapantno loš niz nas je bacio u Plejof, ali tu je nekako previše lako, mnogo rutinski, moja ekipa obezbedila plasman u najbogatije takmičenje na svetu. I ne znam kako da se osećam prema tome.
Ekipa sa Discorda je već imala premijeru, pa i ovde da okačim.
U čast ulaska u PL, odradio sam novi grb za klub, koji je modernizovana verzija starog grba sa početka profesionalnog statusa sredinom devedesetih.
