SERBIAN FM // Serbian Football Managers

Ево паде ми на памет да отворим ову тему, радио малопре у школи неке песме Матије Бећковића и били су неки стихови онако шмекерски :smeker2: па рекох ево ако имате неке (не морају да буду шмекерски ) него неке занимљиве, смешне, добре, поучне.. не знам да ли ће вам бити занимљиво али ето..
Да почнем:

''Одлучност у очима, ватра у грудима
У ритму пулсира попут борбених бубњева
А хладном главом одзвања рефрен, сто пута понављан
Својствен шампионима: пораз није опција!'' из песме Пораз није опција, Шкабо.

Evo poezije vrhunske

Brana Petrovic

KAKO ANA REŠAVA UKRŠTENE REČI

Kakve su njene namere,
kad sve druge sahranjuje,
samo mene oživljava?

Ima,li, Ana, stvarnog razloga
da tako lepo spava?

Priznajem Pesnika,
al,
znam:
niko ne može
žešće da opravda vazduh
od njene tamne kože.

Kad
Ana
plače!
(o ne lažem vas)-
to je lepše
od voća!
Od
kiše!
Od...
rakova na žaru!
Od...
čega god hoćete!
Od ptice u galopu!-
pa nisam ja valjda vica radi
prokocko celu Evropu!

A kad se svlači!
Slobodan i proklet prisustvujem
(a ne znam kako da preživim)
naaajvecem čudu u svetlosti!
Zaklinjem se:
da bih tebe ogrejao,
Ana,
zapalio bih i svoje kosti.

Kad ladju crta! Kad ječam seje!
Kad objavljuje rat! Kad se smeje!
Kad školjke hrani! Kad se prehladi u lovu!
Kad čita magnet! Kad kupi haljinu novu!
Kad pije pivo! Kad iznenada dodje!
Kad ljubi proleterske vodje!

Kad je moja desna ruka!
Kad je grčka azbuka!
Kad sanja cveće!
Kad NEĆE!

Sećanje na Nepojmljivog Decka
uvek će moći vatru da zameni:
zato su mi oblaci zeleni, pa zeleni!
Pa rumeni!

Pa kad se vokali spoje!
Dragi Bože,
usijane glavurde moje!

Ja mogu na njenoj usni da spojim more s cvetovima!
Mogu u njenoj državi da budem referent za kišu!
Mogu pod njenim prozorom da imitiram Dunav, il neke druge vulkane,
mogu da se zakunem
u sve što imam,
i nemam,
da svet postoji zbog
Ane.

Kakve su njene namere
kad sve druge sahranjuje
samo mene oživljava -
ima li
Ana
stvarnog razloga
da bude tako lepa kad spava?

I cvetovi i puževi i Englezi
svi već znaju:
ona poljupcem može
od svake bolesti da izleči!
Ali ja nju naj naj naj volim
kad spaja svetlosti,
kad rešava ukrštene reči.

Ona to izvodi kao da se igra!
A mani izgleda kao da svet stvara!
Ko Vergilijev najmladji konj:
u jednoj ruci drzi svet,
a drugom ga osvetljava!
Traži se, na primer, reč, koja može
vodu da pije,
samu sebe da izgovara,
da gori,
da leti,
i da spava.
Neka
reč
koja nije kao ostale reči:
reč koja ume da rešava ukrštene reči!

Tada
nastaje mala drama:
voda otiče za svojim obalama:
Ana,
naga,
na mom dlanu,
večnost osmišljava!
(A mogla bi baš nju briga da se razboli
ili da spava.)
I
dddok je tttako
ooo opasnu
ddddrzim u zzzz zagrljaju
rrr reči se
reči se
sssssame rrrrrr
resavaju!

Kakve su njene namere
kad sve druge sahranjuje
samo mene ozivljava?
Što se bar ne pokrije kad spava!?

San radoznalca

Da li te, ko i mene nasladom patnja gusi,
da li o tebi kazu: Oh! cudnoga coveka!"?
- Umirao sam. A u ceznjivoj behu dusi
i pozuda i uzas, neznana boljka neka,

strepnja i hitra nada, bez prenja prepleteni.
Sto se praznio vise kobni pescnik, to je
i slascu i ostrinom rastao bol u meni;
od prisnoga se sveta kidalo srce moje.

Bio sam kao kakav decak sto mrzi strasno
zavesu, jer ga deli, zeljnog, od pozorista....
I napokon se hladna istina otkri jasno:

Umreh neiznenadjen, i grozna zora siva
zaogrnu me. - Kako? samo to? vise nista?
Zastor je bio dignut, a ja jos ocekivah.

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=K0N-iJgsPCM[/youtube]

Dve večne poeme Miliša Crnjanskog.

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=4SJo7uXRRsY[/youtube]


[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=nJTPo8LWlPQ[/youtube]

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=dyg04TZZJ2U[/youtube]

Jauk

Okupan i nem, ležim, mokar kao trag.
Ljudi, žene, senke i plamen igraju,
priviđam se tebi, draga, razdragan i lep,
ali ne znaš, draga, da sam nesrećan i slep.

Obučen i jak, koračam, taman kao prah.
Utvare, duhovi, zveri i leleci lebde,
ne vidim te draga, otrovan i mlad
al' osećaš u kosi, da sam ti zapleten.

Providan i lak, letim, beo kao zrak,
vranci, psi, zvezde i osmesi trče,
sećaju me tebe draga, mladosti i moći.
Znam. Misliš da sam mizera i laž.

Zalutao i slab, tumaram, truo kao leš.
prijatelji, mrtvi, irisi i suze, plove,
dolaze mi, draga, tebi da me vode
ali slutim da nismo oni što su usne stisli.

Poražen i mirisan, ćutim, kao talas slab,
Klupe, lišće, mesec i plač stoje,
skrivaju me od tebe, draga, sivog i gorkog.
al' ti vidiš, draga, da sam samo sen - zaboravljen.

Nisam znao gde da okačim ovu pesmu. Nije mi omiljena, nego je moja. Hteo sam podelim sa ljudima.

zele пише:Dve večne poeme Miliša Crnjanskog.

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=4SJo7uXRRsY[/youtube]


[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=nJTPo8LWlPQ[/youtube]

do poda za ovo, jer obozavam Crnjanskog

"He Wishes For the Cloths of Heaven"

HAD I the heavens’ embroidered cloths,
Enwrought with golden and silver light,
The blue and the dim and the dark cloths
Of night and light and the half light,
I would spread the cloths under your feet:
But I, being poor, have only my dreams;
I have spread my dreams under your feet;
Tread softly because you tread on my dreams.

W.B. Yeats


Моро сам, јбг. Једина песма коју знам напамет уз ''Орање Марка Краљевића''.

Danas je u Tutlingenu(Nemačka), gde je živeo poslednjih godina, preminuo jedan od najuticajnijih postmodernista, pesnik Miodrag Pavlović. Poeziju objavljuje još od studenstkih dana, njegova prva zbirka - "87 pesama" je ujedno i najpoznatija, predstavlja prekretnicu u srpskom pesništvu. Pisao je i drame i eseje, njegovi "Eseji o srpskim piscima" su sigurno medju najboljim esejima o pesnicima u drugoj polovini dvadesetog veka.

NAUČITE PJESAN

Kroz kakva društva treba još proći,
kroz kakve ljudske vidike,
kroz zlohodnike, pauke-vojnike,
kroz šume pošasnika,
kroz uši doušnika,
treba još ići uz rame dvoličnika,
s napasnikom oblačiti samure,
s carinikom zavlačiti ruke u mošnje,
gledati pandure kako biju po kičmi!
Svuda se digli borci protiv otkrovenja
i jašu velike konje, vrebaju krv,
zasedaju pravednike i svakog ko se javi
između čoveka i boga, na brvnu.
Kuda će oni što se klone zveri?

Branite se! Naučite pesmu!
Uđite kroz gusle u mramorno oko,
pevajte, orite se, pojte
i stojte mirno kad se začuje pitanje
ko će među vama da zatvori vrata
slavoslovite dok se hramu ne probije teme,
stakleni prozor nek se obrati moru
dok ne proklija sinje srce,
žamorite, žuborite, romorite,
neka vas nađe svetlo kao srp svoje snoplje,
kao što mučenička krv nađe svoje koplje,
uskliknite, utrojte, uzhvalite,
dok se i lobanji ne otvori gornji vid
i pesma ne pokulja na sljeme,
popevajte, koledajte
usred ovog rata koji sećanje briše
naučite pjesan, to je izbavljenje!


Miodrag Pavlović

Evo i nove verzije gorskog vijenca

GORSKI VIJENAC


> Neđelja je osvanula
>
> sunce sija u svom sjaju,
>
> a na trgu Podgoričkom
>
> pederi se okupljaju.
>
>
>
> Skupiše se , al' narod ne shvaća,
>
> tople sestre - jos toplija braća.
>
> I razviše da ti duša plače
>
> dugin barjak kraj rijeke Morače.
>
>
>
> Naćeraše naše policajce
>
> da čuvaju homoseksualce,
>
> da čuvaju trtoguze stare
>
> što nam našu omladinu kvare.
>
>
>
> Nasta frka , metež i krkljanac
>
> da ne strada homoseksualac,
>
> pa prolazi nama ispred nosa
>
> ta besramna parada ponosa.
>
>
>
> I u vrijeme dok trajaše hajka
>
> zapjevala jedna stara majka
>
> iz evrope stići će joj snajka.
>
>
>
> Al' ujutru oko sedam sati
>
> mladoženje zakukala mati
>
> jer je počo snaji da se klati.
>
>
>
> Lele sine da bog da mi crko
>
> u krevetu šta će tebi brko,
>
> što nijesi ka ostali momci
>
> hrabri,časni,kršni crnogorci.
>
> Ja cu reći sjutra tvojoj braći
>
> idi snaju u evropu vraći.
>
>
>
> Nisam majko homoseksualac
>
> vec sam samo prevaren balkanac,
>
> to je majko sada hit
>
> u evropi peder bit'!
>
>
>
> Iz evrope tad stiže parola
>
> supružnici da su istog pola,
>
> Pa ostav'te svoje njive plodne
>
> vinograde vaše blagorodne,
>
> i ne sijte dolinama žita
>
> živjećete od evropskih kita.
>
>
>
> U pamet se braćo crnogorci
>
> napadaju na nas topli momci.
>
> Haotično postalo je stanje
>
> na guzice stavite tiganje.
>
> Obraz časni ponosno čuvajte
>
> svoje dupe nikome ne dajte.
>
>
>
> Pod okriljem tih ljudskijeh prava
>
> ne znaš dje je dupe a dje glava.
>
> Otkada je svijeta i vjeka
>
> dupe nije obraz za čovjeka.

Your long legs, my view on them,
broke somewhere in the waist,
You were a star in a cloud of smoke
and in your hair was my hand.

All this happened,
on the road to insanity,
My heart is dangerously
in love with you.

The scent of young bodies and the smell of perfume,
stirred the whole night with music until the pain,
you whispered to me in this crazy game,
do you me to be yours tonight

All this happened,
on the road to insanity,
My heart is dangerously
in love with you.

Lips tried to calm passion,
hands tried to calm bodies,
but it was in vain, we kept going,
we both wanted the same thing.

All this happened,
on the road to insanity,
My heart is dangerously
in love with you.

Jel to gagi našao mačku neku, a da nije Leo?

Apsolutno da.

Rofl